Мислите да вам пас ремети сан? Можда је заправо обрнуто

Скоро половина одраслих у Сједињеним Америчким Државама дели кревет са својим љубимцем. Међутим, свако ко је спавао са псом зна да то понекад може бити прилично незгодно. Пас може да заузме већи део душека, гласно хрче, балави по јастуку или се током ноћи више пута подиже, врти укруг и поново намешта за спавање.

Нека истраживања указују на то да спавање са псом у истом кревету може да наруши сан, а поједини власници кажу да лошије спавају када деле постељу са својим љубимцем.

Али да ли су пси заиста главни кривци? Или и ми реметимо њихов одмор?

Веома мали број студија бавио се овим другим питањем: да ли људи својим ноћним кретањем ометају сан паса?

Ново истраживање антрополога са Универзитета у Торонту указује на то да је реч о двосмерном односу.

Када се човек помери, пас често следи његов пример

Истраживачки тим анализирао је податке из анкета и мерења кретања током ноћи код 25 учесника из Канаде, обухватајући укупно 38 парова људи и паса.

Четири власника увек су делила кревет са својим псом, десеторо је то чинило повремено, док једанаесторо никада није спавало у истом кревету са љубимцем.

Резултати су показали да су ноћне активности људи и паса међусобно повезане, чак и када пас не спава у кревету са својим власником.

Другим речима, када се један члан пара помери током ноћи, постоји вероватноћа да ће се и други померити у наредних неколико минута.

Међу 22 пара код којих је утврђена повезаност образаца активности, активност човека претходила је активности пса у 45 одсто случајева. Активност пса била је прва у 18 одсто парова.

Налази указују на то да пси реагују на понашање својих власника чак и током ноћи. Ипак, важно је нагласити да су у истраживању учествовали само хаскији и маламути, па се резултати не могу аутоматски применити на све расе.

„Делимо простор и делимо рутине. Чешће него што мислимо, заједно обликујемо навике које имамо са својим псима, и обрнуто“, објашњава Лаванија Нагендран, једна од водећих ауторки студије. „Наши налази показују да смо веома усклађени једни са другима, нарочито током ноћи", додала је.

Ко коме заправо ремети сан?

Иако је истраживање показало да је кретање људи чешће претходило кретању паса него обрнуто, аутори наглашавају да обе стране утичу на ноћну активност оне друге.

То, како наводе, показује „нераскидив и узајаман однос“ између људи и паса.

Људи и пси заједно еволуирају најмање 15.000 година, а током тог дугог периода пси су постали веома прилагођени људским потребама и понашању.

Ипак, наши циклуси спавања и будности прилично се разликују. Због тога остаје отворено питање како смо научили да спавамо једни поред других и да ли нам то користи или одмаже.

За сада нема коначног одговора. Поједина истраживања показала су да спавање са псима може да доведе до прекида сна, док друга нису утврдила значајан утицај. Нека истраживања чак указују на то да људи субјективно оцењују свој сан као бољи када је пас у њиховој близини, иако током ноћи доживљавају више прекида.

Могуће је да емоционалне и психолошке користи које људи осећају због присуства пса надмашују неке физиолошке недостатке. Међутим, за такав закључак потребна су додатна истраживања.

Дељење кревета није нужно повезано са лошијим сном

На почетку истраживања, Нагендран, коаутор Минг Феи Ли и њихов тим претпоставили су да ће заједничко спавање људи и паса негативно утицати на трајање и квалитет сна због чешћих ноћних ометања. Међутим, нису пронашли такву повезаност.

Потребне су веће студије како би се ови резултати потврдили, али налази указују на то да дељење кревета са псом није било повезано са трајањем сна нити са његовом ефикасношћу.

„Рекао бих да мој пас ремети мој сан. Али веома је занимљиво сазнати да можда то заправо није случај“, каже Нагендран.

Нешто мање од половине власника у истраживању делило је њен утисак и сматрало да им пси прекидају сан.

Учесници који су имали више од једног пса такође су пријављивали лошији квалитет сна у целини, мада истраживачки тим напомиње да је овај резултат био статистички слаб.

„Од 25 учесника, велика већина није сматрала да им лавеж паса (88 одсто) или бука изазвана кретањем паса (84 одсто) ремети сан“, пишу истраживачи.

Када би и пси могли да попуне анкету, ко зна шта би одговорили. Ипак, резултати показују да се пас често помера током ноћи након што то учини његов власник.

Аутори нуде и могуће објашњење за ову повезаност. Подаци су прикупљани током периода појачаног стреса, односно током ограничења кретања уведених за време пандемије ковида 19.

„Учесници у нашој студији можда су имали више прекида сна, уз повећану ноћну активност, што је затим реметило сан њихових паса и доприносило њиховој каснијој активности“, наводе аутори као могуће објашњење.

Осећај сигурности можда је важнији од ноћних сметњи

Многи власници воле да спавају са својим псом чак и када то повремено доводи до прекида сна.

У овом малом истраживању, око 72 одсто учесника изјавило је да се осећа сигурније када спава у истом кревету са својим псом. Могуће је да и пси имају сличан осећај.

„Ако о томе размишљамо шире, у контексту наше заједничке еволуционе историје, сматрамо да овај повећани осећај сигурности има своју улогу у јачању везе између људи и паса“, каже Ли и додаје: „Овде постоји веома посебна и блиска веза. Имамо срећу што можемо да је проучавамо".

Истраживање је објављено у научном часопису PLOS One.