Монт Еверест 30 година чува тајну Зелених Чизама – ризична експедиција покушаће да реши мистерију

Тридесет година након што је издахнуо у малој кречњачкој пећини близу врха Монт Евереста, алпиниста познат само као Зелене Чизме коначно би могао да да буде враћен кући.

Ако буде успешна, мисија у озлоглашену „зону смрти“ на Монт Евересту такође ће отклонити све сумње о идентитету човека у зеленим чизмама.

Од 1996. године, медији су често извештавали о томе, али никада није потврђено, да је реч о Цевангу Палџору, индијском планинару који је погинуо на Евересту током јаке мећаве.

Сада је идентитет човека у зеленим чизмама доведен у питање јер су индијске власти недавно објавиле план за спуштање његовог тела са Монт Евереста. План експедиције садржи информације о идентитету алпинисте и описује невероватно тежак процес враћања тела у подножје. Како се наводи у плану, у питању је алпиниста Дорџе Морупа, а не Палџора. Оба индијска планинара погинула су близу врха истог дана.

„То ми је помало мистерија, зашто се идентитет одједном променио. Драго ми је што га спуштају, али то ће бити језив задатак“, каже Алан Арнет, амерички планинар и истакнути блогер који често пише о Евересту.

Деценијама су Зелене Чизме биле уткане у предања о Евересту. Преминули планинар назван је по својим Кофлах чизмама нијансе лимете и постао оријентир за оне који су напредовали тешком рутом североисточног гребена, до које се долази са тибетанске и кинеске стране највише планине на свету.

Склупчан као да дрема, човек у зеленим чизмама потпуно је обучен и лежи у малом каменом удубљењу на око 8.500 метара надморске висине, на само 350 метара од планинског врха.

Црвена вунена тканина прекрива му лице, што је можда био последњи покушај да се загреје пре него што је подлегао температурама од -30 степени Целзијусових и ветровима ураганске снаге у олуји која је документована у бестселеру Џона Кракауера Into Thin Air (У разређени ваздух).

Од 1996. године, пењачи користе Зелене Чизме као језиви оријентир свог напретка и мерења времена пењања на 8.848 метара Монт Евереста. Многи се јављају радио-везом у базни камп, обавештавајући тимове за подршку да су стигли до Зелених Чизама. Други се одмарају или траже заклон у удубљењу поред тела.

Током свог првог освајања врха са северне стране, 2006. године, Шерпас Чиринг Јангбу наишао је на Зелене Чизме док је тражио склониште од јаких ветрова у стеновитом удубљењу. Лагана снежна прашина углавном је била прекрила тело, испричао је Чиринг за Гардијан. „Када сам га додирнуо и мало очистио снег видео сам човека у зеленим чизмама како лежи испод тог снега.“

Око 200 тела остало је на Монт Евересту. Ожалошћене породице надају се и распитују о својим ближњим који се нису вратили са планине, али спуштање мртвих до подножја често је претешко или превише скупо, а хеликоптери не могу безбедно да лете на тако екстремним висинама.

Напорна и опасна акција

Индијски план да се спусти алпиниста у зеленим чизмама са планине део је тендерског документа, у који је Гардијан имао увид, а којим се тражи од компанија да подрже експедицију. Специјализовани тим мора имати најмање шест Шерпаса који су више пута освојили Монт Еверест. Мораће да доставе извештај о експедицији и да транспортују тело у Делхи до октобра.

У документу се експлицитно наводи Моруп као алпиниста са зеленим чизмама. Идентификација Морупа је „потврђена кроз претходни процес верификације спроведен у оквиру раније техничке процене“, истиче се у документу, без навођења додатних детаља. Не прецизира се зашто власти желе да спусте тело алпинисте са планине.

Моруп и Палџор били су део експедиције индо-тибетанске граничне полиције (ИТБП), која је 1996. године покушала историјски – први индијски успон на Монт Еверест са северне стране. Обојица су инсистирали на освајању врха истог дана, заједно са трећим чланом тима. Ниједан се није вратио са пута.

Ширинг Џангбу, оснивач Шерпаске експедиције на Еверест, био је укључен у бројне напоре за спуштање тела са плнине. За експедицију каже да ће бити напорна и опасна, чак и за искусан тим Шерпаса. Уз само трећину кисеоника доступног у односу на количину на нивоу мора, активности изнад 8.000 метара захтевају огроман напор. Такође, доношење одлука може постати тешко.

Залеђено тело у опреми за пењање може тежити и до 200 килограма, указује Ширинг Џангбу. Удови залеђени под незгодним угловима чине вучење или спуштање тела низ каменит терен прекривен ледом исцрпљујућом и опасном акцијом. Понекад се у оваквим ситуацијама, признаје, мора ампутирати уд који не може да се савије, што је мучан чин, „али нема избора да се поступи другачије“.

То тешко пада Шерпасима, који су претежно будисти, каже Арнет додајући да они, због верских убеђења, чак и померање тела доживљавају као ремећења мира покојника. Арнет процењује да би тим могао да тражи око 150.000 долара за спровођење експедиције.

У непалској компанији „Макалу адвенчер“ кажу да ће монсунски временски услови, са обилнијим снежним падавинама, отежати експедицију која је планирана у временском прозору од јуна до октобра. Процењује се да би мисија, од почетка до краја, могла да траје 40 дана.

Спуштање тела са планине не сме друге да кошта живота

Гај Котер је новозеландски пењач чија компанија „Адвенчер консултантс“ спроводи експедиције на Хималајима. Котер је 1997. године координирао акцију спуштања тела планинара који је погинуо исте године када и Моруп и Палџор.

„Било би добро да смо то урадили много раније. За породице, враћање тела са планине доноси завршетак, све док то не доводи друге људе у превелики ризик. Било је акција спуштања тела у којима је више људи умрло. То је веома танка линија“, објашњава Котер.

Породица која жели тело може да искомпликује ствари, упозорава Арнет, јер многи искусни планинари желе да буду остављени на планини ако умру током успона, али да буду померени ван видокруга оних који се пењу на Монт Еверест.

У протеклих 10 година било је много непотврђених гласина да је тело са зеленим чизмама премештено или сахрањено. Арнет каже да су му планинари потврдили да су Зелене Чизме „тачно тамо где су одувек биле“.