Јубилеј двојице папа – 2025. година између жалости, наде и континуитета Католичке цркве

Реч је о Јубилеју наде, Светој години коју је отворио папа Фрања, а коју ће затворити његов наследник, папа Лав XIV. Мало је преседана у историји да се један јубилеј одвија под два понтификата. Последњи такав случај догодио се 1700. године. За вернике широм света, 2025. година била је година прелаза, бола и континуитета, у којој Црква показује да надилази историјске ломове и остаје постојана у свом ходу.

Шта је Јубилеј Римокатоличке цркве

Јубилеј, односно Света година, посебан је период у животу Римокатоличке цркве, посвећен опросту, помирењу и духовној обнови. Утемељен је 1300. године, а редовни Јубилеј обележава се сваких 25 година, како би свака генерација верника могла да доживи ово искуство вере.

Централни симбол Јубилеја су Света врата (Porta Santa), која се током Свете године отварају у четири папинске базилике у Риму: у Базилици Светог Петра у Ватикану, Светог Јована Латеранског, Свете Марије Велике и Светог Павла изван зидина. Пролазак кроз Света врата има снажно симболично значење и повезан је са поруком опроста и наде.

На крају Јубилеја, Света врата се поново затварају. Затварање Светих врата Базилике Светог Петра означава и званичан завршетак Свете године.

Јубилеј 2025. године имао је и историјску посебност: први пут су, на иницијативу папе Фрање, Света врата отворена и у једном затвору – у казненој установи Ребибија у Риму – као снажан знак наде и укључивања оних на маргинама друштва.

Свет у Риму

Током Јубилеја 2025. године, Рим је посетило више од 33 милиона ходочасника из целог света. Учествовали су на мисама, аудијенцијама, молитвама, бдењима и великим скуповима посвећеним различитим друштвеним и црквеним заједницама. Верници су пролазили кроз Света врата и у редовним и у ванредним околностима, чак и током тешког периода хоспитализације папе Фрање у болници „Ђемели“, почев од 14. фебруара.

Молитва није престајала ни у тренуцима неизвесности: верници окупљени испред болнице, као и ходочасници који су, након проласка кроз Света врата, продужавали пут до „Ђемелија“. Рим је тих дана био средиште светске пажње, али и место тихе, истрајне наде.

Последњи месеци папе Фрање

Папа Фрања био је присутан у јавности током јануара и прве половине фебруара, упркос све слабијем здрављу. Упућивао је снажне поруке против „нечовечног рата“, наставио са јубилејским аудијенцијама и свакодневно одржавао контакте са жупом у Гази.

Хоспитализација, започета као лечење бронхитиса, испоставила се као тешка полимикробна инфекција.

У сећању остају његов кратки аудио-поздрав верницима, снимљен из болнице, и једина објављена фотографија: папа у капели на десетом спрату, у болничкој одори и љубичастој штоли. И у слабости – пастир са својим народом.

Након изласка из болнице крајем марта, Фрања се још три пута појавио у јавности. Последњи пут на Ускрс, током благослова "Urbi et Orbi", са једва чујним гласом и кратким кругом папамобилом по Тргу Светог Петра. Дан касније, 21. априла, објављена је вест о његовој смрти.

Опроштај и ново поглавље

Више од 250.000 људи присуствовало је сахрани папе Фрање, коју је са лица места преносио РТС, док је готово двоструко више верника одало почаст током излагања тела у Базилици Светог Петра. Процесија кроз Рим и сахрана у Базилици Санта Марија Мађоре, у једноставној гробници, постале су снажан симбол његовог понтификата.

Конклава је сазвана почетком маја, а већ 8. маја, у четвртом кругу гласања, изабран је нови папа – Лав XIV, Роберт Френсис Превост, први папа из Сједињених Америчких Држава, са дугогодишњим мисионарским искуством у Перуу. Члан Реда Светог Августина и бивши префект Дикастеријума за бискупе, преузима Цркву у тренутку великих изазова. РТС је и овај догађај пропратио са лица места.

Понтификат Лава XIV

На првом обраћању са балкона Базилике Светог Петра, прва реч новог папе била је „Мир“. Поновио ју је више пута, позивајући на „разоружани и разоружавајући мир“. Његова програмска порука употпуњена је реченицом: „Нестати да би Христ остао“.

Понтификат Лава XIV почиње усред јубилеја и одмах поприма његов ритам. Наставља јубилејске догађаје и интензивира дипломатске напоре у вези са ратом у Украјини и сукобима на Блиском истоку, нудећи Ватикан као место дијалога и преговора. У више наврата упозорава на опасности милитаризације и политика заснованих на страху.

Млади и сиромашни у средишту пажње

Прва апостолска побудница Лава XIV, Dilexi te, објављена у октобру, наглашава бригу за сиромашне, мигранте и обесправљене. Папа отворено говори о социјалним неправдама, новим облицима зависности и дехуманизацији савременог друштва.

Посебно место у Јубилеју заузимају млади. Јубилеј младих, одржан крајем јула и почетком августа, окупио је више од милион учесника у Риму и Тор Вергати. Папа их позива да се не задовоље површношћу и виртуелним односима, већ да граде аутентичне везе и постану градитељи мира. У том духу, канонизује Карла Акутиса и Пјера Ђорђа Фрасатија, двојицу младих светаца, као узоре савременим генерацијама.

Крај Јубилеја, наставак пута

Затварањем Светих врата Базилике Светог Петра 6. јануара завршава се Јубилеј 2025. године. Тиме се симболично окончава један интензиван период духовне обнове, обележен историјским догађајима, смрћу једног папе и избором другог.

Ипак, Јубилеј није био само питање бројева, логистике или безбедности. Био је то ход кроз тугу и наду, доказ континуитета Цркве у времену промена. Година 2025. показала је Цркву способну да издржи ударце историје и настави свој пут с погледом упртим у будућност. Јубилеј се завршава, а пут Цркве се наставља.