Наше тело стари и изнутра само што то не видимо, како проверавати „унутрашње стање" са годинама
Лако је видети како ваше тело стари споља – боре, тамне мрље, спуштени капци, седа коса... Али како старимо, и наша унутрашњост се неизбежно мења. Међу њима су и промене у нашим цревима.
Велики број људи достигне зрелу 80. годину и до тада је глатка слузница њиховог дигестивног тракта, услед старења, већ прекривена малим, испупченим кесицама ткива. Те избочине дуж дигестивног тракта, назване дивертикуле, представљају „слабе тачке“ у мишићном зиду црева. Обично су безопасне и већина људи чак ни не зна да да их има.
Понекад, након колоноскопије, пацијенти су узнемирени када открију да су развили дивертикулозу, али ово стање у већини случајева није разлог за бригу.
Само ако се кесице упале или инфицирају, то се сматра дивертикуларном болешћу или дивертикулитисом. Симптоми, који се обично јављају и нестају, често укључују затвор, дијареју, бол у стомаку, надимање или грозницу.
Гастроентеролог Жанил Кастинеира са Универзитета у Мајамију рекла је да се труди да својим пацијентима што више објасни када заиста постоји разлог за забринутост.
Добра вест је да чак и ако особа развије дивертикулитис, њени симптоми се обично побољшавају са само неколико дана одмора у кревету и течне исхране. Код више од 85 процената пацијената то је довољно за опоравак, мада у ретким, тешким случајевима може бити потребно лечење антибиотицима или чак операција.
Није познато шта тачно узрокује стварање дивертикула, али тренутни третмани се генерално фокусирају на помагање дигестивном тракту да се садржај кроз његове канале креће глатко, без блокада.
Зато се пацијентима који се опорављају често препоручује исхрана богата влакнима, која укључује између 25 и 30 грама влакана дневно. Ово неће излечити постојеће дивертикуле, али може спречити њихово стварање.
Ово је важно и због времена током којег ће фецес бити присутан у телу човека. Један научни преглед из 2023. године који је објединио податке из десетина студија, показао је јасне разлике између цревних микробиома код две групе људи и поделио их на „брзе“ и „споре“.
Пошто је људски цревни микробиом суштински повезан са општим здрављем, то би могло имати импликације које су до сада остале незапажене.
Према Националној здравственој служби Уједињеног Краљевства (NHS), људи старости од 50 до 70 година који једу храну богату влакнима имају 40 процената мањи ризик од хоспитализације због дивертикуларне болести у поређењу са људима са минималним уносом влакана.
Данас је још непознато како влакна и други фактори који утичу на црева могу утицати на то како се кесице првобитно формирају. Према прегледу из 2024. године ти фактори остају контроверзни и захтевају даља истраживања.
Дивертикулоза је, међутим, веома честа у западним земљама као што су САД, Аустралија и Велика Британија, где је исхрана сиромашна влакнима, а релативно ретка у Африци и Азији, где је исхрана богатија влакнима.
Други потенцијални фактори ризика укључују гојазност, недостатак вежбања и пушење. Вероватно постоји сложена мешавина фактора који соприносе развоју овог стања.
Иако се дивертикуле могу развити и у дебелом и танком цреву, око 95 процената пацијената који су становници такозваног западног света, има дивертикуле у дебелом цреву. Овај део дигестивног тракта ради под великим притиском како би помогао да фецес стигне у ректум.
Када се дивертикуле формирају, вероватно услед прекомерног притиска, склоне су крварењу, слично као код хемороида, који се формирају унутар и изван ректума и око ануса.
Крв у столици може бити безопасна, али се саветује опрез
Процењује се да дивертикуларно крварење узрокује између 30 и 65 процената свих случајева крварења у доњем делу гастроинтестиналног тракта. Обично је безболно и само пролази, али појављивање крви у столици је озбиљно питање, јер може указивати на друга тешка стања.
Стручњаци саветују да они који примете крв у столици одмах потраже медицинску помоћ, чак и ако сумњају да је повезана са дивертикулама.
Дивертикулоза се обично може дијагностиковати ЦТ скенером или колоноскопијом.
Хируршка интервенција је потребна само у тешким случајевима – на пример, онима у којима се формира или пукне апсцес.
Па ипак, чак и тада, исходи након операције су обично одлични. Око 90 процената пацијената више не показује симптоме након што им се уклони најпроблематичнији део црева. „Лечење зависи од тежине напада“, каже гастроентеролог Франческа Рафа са Универзитета у Мајамију.
„Већина случајева је блага и може се лечити амбулантно. Ваш лекар ће вероватно у почетку препоручити течну исхрану, лекове против болова а понекад и терапију антибиотицима", наводи др Рафа.
Коментари