Еугеника или не? Сидни Свини можда има „добре гене“, али њујоршка компанија их сада и буквално продаје

Постери у њујоршком метроу нуде будућим родитељима прилику да „генетски оптимизују“ своју будућу бебу. Претплатом на њихов сервис од 8.999 долара, „Нуклеус џиномикс“ (Nucleus Genomics) ће анализирати целокупан ДНК низ до 20 ембриона за парове који пролазе кроз вантелесну оплодњу.

Софистицирана апликација њујоршког стартапа затим омогућава будућим родитељима да прегледају своје ембрионе у потрази за познатим генима болести, стањима попут аутизма и АДХД-а, као и особинама попут боје очију, висине и интелигенције.

Ако избор „најбоље бебе“ звучи као еугеника, онда грешим, каже оснивач „Нуклеуса“, 25-годишњи Кијан Садеги.

„Оно што је ‘најбоље’ јесте коришћење ове напредне науке како би се смањио ризик од болести. А ако вас занима, можете предвидети и нешто попут висине ваше бебе“, каже он.

Нису сви, међутим, одушевљени.

Један инвеститор је написао да му од те идеје припада мука. Амерички бихевиорални генетичар Ерик Туркајмер описао је „Нуклеус џиномикс“ и конкурентске компаније за скрининг ембриона попут „Оркид хелт“ (Orchid Health) као „нове еугеничке компаније“.

Нека етика сачека…

Али највећи проблем у понуди „Нуклеуса“, кажу стручњаци за људску генетику, није у томе што је етика упитна, већ наука.

Скрининг ембриона на озбиљне генетске или хромозомске абнормалности данас је стандардна пракса у клиникама за вантелесну оплодњу. Техника је омогућила паровима с ризиком од наследних болести, попут Хантингтонове или Теј-Саксове болести, да прегледају ембрионе и избегну преношење болести на своју децу.

У Великој Британији, прописи строго ограничавају употребу скрининга на таква фатална или животно ограничавајућа стања. У САД није тако.

Оно што „Нуклеус“ нуди јесте „избор“ у вези са уобичајеним болестима или особинама. А ту, без обзира на регулативе, предиктивна моћ генетике посустаје.

Ризик од срчаних болести, високог крвног притиска или шизофреније може зависити од десетина, стотина или чак више гена.

Треба ли ДНК да буде судбина?

Прошле године Амерички колеџ медицинске генетике и геномике закључио је да полигенски скрининг тренутно не пружа никакву доказану клиничку корист, нити извесност у вези с тим како ће се гени у ембриону испољити током развоја у одраслу особу.

Да ли „Нуклеус џиномикс“ само пружа будућим родитељима илузију избора?

„О томе водимо изузетну бригу. Између дизајна производа, генетског саветовања и признања да су ове ствари вероватне по својој природи. Нико не жели да ДНК буде апсолутна судбина. Није, али чак и да јесте, не бисте то желели, зар не? Зато се ослањамо на ту чињеницу и то објашњавамо пацијентима“, каже Садеги.

Коначан тест да ли нуде прави избор или само привид избора биће одлука њихових корисника.

А иако је њихова најновија рекламна кампања, према Садегијевим речима, довела до повећања продаје за 1.700 одсто, није могао да ми каже да ли је иједан пар успешно користио њихов сервис да „изабере“ бебу.

Али то не значи да дизајниране бебе нису на хоризонту.

Велике базе људских гена стално расту, као и моћне вештачке интелигенције које могу да уоче обрасце повезане са одређеним болестима или особинама. Предиктивна способност полигенских ризик-скора за уобичајене болести попут рака дојке или простате, по мишљењу неких научника, није далеко од клиничке релевантности.

„Нуклеус џиномикс“, каже Садеги, показује пут напред.

„Како едукујемо лекаре, пацијенте и доносиоце одлука, они ће почети да разумеју и виде науку онакву каква јесте – модерно средство превентивне медицине“, тврди Садеги.

Али нудећи „оптимизацију“ за ствари попут висине и интелигенције, „превентивна медицина“ није све што продају.