Зелено светло за мега-спајање: Трампова администрација одобрила преузимање Ворнер Броса од стране Парамаунта

Одлука Министарства правде објављена у петак поподне, иако очекивана, била је кључни корак у намери компаније „Парамаунт скајденс“ да преузме Си-Ен-Ен, ХБО, филмски студио „Ворнер броса“. и другу имовину у власништву „Ворнер Брос. Дискаверија“ (ВБД).

У саопштењу Министарства правде наводи се да „трансакција вероватно неће нанети штету конкуренцији или америчким потрошачима", посебно у областима стриминг сервиса, линеарне телевизије и развоја, продукције или дистрибуције филмова за биоскопско приказивање.

Из „Парамаунта“ изражавају захвалност Министарству правде на „темељној провери" и додају: „Остајемо усмерени на што брже окончање трансакције и омогућавање њених предности потрошачима, ствараоцима и индустрији забаве у целини."

Политичке контроверзе и оптужбе за фаворизовање

Ова смела понуда за преузимање компаније „Ворнер Брос. Дискавери“, која је вишеструко већа од „Парамаунта“, месецима је била извор контроверзи, делимично због блиских веза „Парамаунта“ са председником Доналдом Трампом и напора компаније да задобије наклоност његове администрације.

Читав посао финансира Трампов савезник Лари Елисон, милијардер и суоснивач компаније „Оракл“, чији је син Дејвид Елисон прошле године постао извршни директор „Парамаунта“.

Критичари споразума указују на промене у информативном програму телевизије Си-Би-Ес и емисијама попут 60 минута, које су дуго биле на мети Трамповог гнева, као доказ спремности компаније да се повинује политичком притиску.

Музичар Брус Спрингстин је прошлог месеца у једној од последњих епизода емисије Тhe Late Show with Stephen Colbert прозвао „Парамаунт“ због попуштања Трампу, рекавши: „Лари и Дејвид Елисон осећају да морају да му љубе задњицу да би добили оно што желе."

Сам Трамп је јавно коментарисао спајање, често говорећи о Елисоновима као својим пријатељима и изражавајући посебан интерес да породица преузме Си-Ен-Ен. „Неопходно је да Си-Ен-Ен буде продат", рекао је Трамп у децембру, док је Нетфликс покушавао да победи у сложеном надметању за преузимање.

Ови коментари су указали на то да он фаворизује „Парамаунтову“ понуду.

Преостале препреке и реакција индустрије

Упркос одобрењу Министарства правде, „Парамаунт“ и ВБД се и даље суочавају са потенцијалном тужбом коалиције државних тужилаца који тврде да Трампова администрација не спроводи антимонополске законе.

Портпарол калифорнијског државног тужиоца Роба Бонте изјавио је да „спајање 'Ворнер Броса' и 'Парамаунта' остаје под истрагом Министарства правде Калифорније". Такав правни поступак на државном нивоу могао би да успори процес, иако руководиоци „Парамаунта" тврде да би тужба била неоснована.

Компаније такође још увек чекају кључне провере од стране Европске уније и Уједињеног Краљевства, где регулатори испитују да ли би споразум могао да наруши конкуренцију на њиховим тржиштима.

„Парамаунт“ тврди да је договор „суштински про-конкурентски". Када је реч о преузимању контроле над Си-Ен-Еном, што је изазвало забринутост група за слободу штампе, компанија се обавезала да ће „улагати у будућност новинарства, а не умањивати га."

Нови пејзаж медијске индустрије

„Парамаунт“ се нада да ће обезбедити сва неопходна одобрења и преузети контролу над компанијом „Ворнер Брос. Дискавери“ у трећем кварталу ове године, што значи до краја септембра.

Спајањем би се под једним кровом објединили огромни портфолији интелектуалне својине, укључујући франшизе као што су Игра престола, Немогућа мисија, Хари Потер, Топ Ган, Ди-Си Универзум и Сунђер Боб Коцкалоне.

Овај потез долази у време значајне консолидације у медијској и забавној индустрији, где се традиционалне куће труде да се прилагоде преласку потрошача на стриминг и да се такмиче са технолошким гигантима попут Нетфликса, Амазона и Епла.

Док из „Парамаунта“ тврде да ће спајање створити „јачу компанију боље позиционирану да се такмичи са доминантним технолошким платформама", критичари и више од 5.000 радника у индустрији забаве, који су потписали отворено писмо, страхују од смањења конкуренције, губитка радних места и смањења креативне разноликости.

Коначне одлуке регулатора у Европи и исход потенцијалних тужби у Америци дефинисаће не само будућност ове нове медијске империје, већ и даљи правац развоја глобалне индустрије забаве.