Како уобичајене бактерије са наше коже могу да нас бране од УВ зрачења

Као одговор на сунчево ултраљубичасто зрачење, ћелије коже производе молекуле који, испоставило се – прогутају неке врсте бактерија које живе на нашој кожи. Тиме елиминишу ову супстанцу, која је повезана са неким од штетних ефеката који долазе са поновљеним излагањем сунцу.

„Одавно знамо да УВ зрачење мења имуне одговоре усмерене против антигена из околине на површини коже. У скорије време смо потврдили да микробиом коже такође игра улогу у регулисању имуног одговора“, каже главни аутор студије Виџај Кумар Патра, биотехнолог са Универзитета у Лиону.

„Оно што нас је заинтригирало била је идеја да одређени микроби могу бити активно ометати штетне УВ ефекте“, додао је.

Истраживачи су посебно тестирали in vitro бактерије, као и оне које се налазе на кожи мишева. Испитивали су њихове одговоре на UVB зрачење, врсту зрачења која узрокује опекотине од сунца.

Открили су да одређене врсте бактерија, које се обично налазе на површини људи и глодара, могу разградити молекул који изгледа да је укључен у процес настанка ћелија рака коже.

Тај молекул (цис-уроканска киселина), настаје када је други молекул у спољашњем слоју коже изложен ултраљубичастим зрацима.

Претходне студије су откриле да цис-уроканска киселина сузбија имуни систем наших ћелија коже везивањем за серотонинске рецепторе. Постоји забринутост да ово, заједно са способношћу молекула да покрене оксидативно оштећење ДНК, доприноси развоју рака коже.

Донекле парадоксално, истраживачи су такође открили и да ако се цис-уроканска киселина убризга у тумор коже, она заправо може имати супротан ефекат, мењајући нормално неутрално језгро тумора у киселу средину, и убијајући те ћелије.

У основи, цис-уроканска киселина нема увек негативне ефекте, али ако се накупља око здравих ћелија, то може бити лоша вест. Ту на сцену ступају – бактерије.

Истраживачи су открили да уобичајене бактерије коже, попут staphylococcus epidermidis, заправо могу да сваре цис-уроканинску киселину користећи ензим који се зове уроканаза. Ово указује на то да микробиом наше коже можда регулише начин на који излагање УВ зрачењу дугорочно утиче на наша тела.

„Ово је први пут да смо показали директну метаболичку везу између УВ зрачења, молекула изведеног из домаћина и понашања бактерија које утиче на имунолошку функцију“, каже имунолог коже Марк Вокансон из Међународног центра за инфектиологију у Француској.

„Како расте интересовање и за истраживање микробиома и за персонализовану медицину, разумевање ових интеракција микроба и домаћина могло би да промени начин на који размишљамо о заштити од сунца, имунолошким болестима, раку коже или чак третманима попут фототерапије“, наводи се у истраживачком раду.

Када су се 1928, појавиле прве UVB креме за сунчање, врло мало се знало о микробиому, термину који је скован тек 2001. године.

Дејству бактерија потребан „покретач"

Бактерије очигледно не могу саме да обављају посао заштите од сунца – због чега људи и даље добијају рак коже када игноришу мере заштите од сунца које препоручују здравствени стручњаци – али сада када се познато шта ови микроби могу раде, можда ће бити могуће пронаћи начине да се зо знање искористи за побољшање неге коже.

„Нова открића отварају врата заштити од сунца, при ћему, не само да штитимо кожу од УВ зрачења, већ се у тај процес укључују и резидентни микроби који могу да промене имуни одговор након излагања штетним зрацима“, каже фотодерматолог Петер Волф са Медицинског универзитета у Грацу у Аустрији.

Волф сматра да би третмани који се примењују директно на кожу једног дана могли да се користе за побољшање или минимизирање метаболизма цис-уроканске киселине микроба са коже, како би се постигли жељени резултати у клиничком лечењу.

То би могло бити корисно, на пример, током фототерапије, у којој се ултраљубичасто светло користи за лечење стања попут акни, екцема, псоријазе и недостатка витамина Б. Уклањање бактерија пре ових третмана могло би појачати њихове ефекте.

У другом смеру, производи који подстичу раст s. epidermidis или садрже ензиме уроканазе, потенцијално би могли помоћи у заштити имуног система коже, што може смањити ризик за развој рака коже.

Наравно, пошто се ови налази заснивају на експериментима у епрувети и кожи и микробиому мишева, о могућој примени на људима се још спекулише.

Потребно је много више истраживања пре него што било који производ са „кремом за сунчање обогаћеном уроканазом“ у развоју може да добије „научни печат“, односно одобрења са највишег стручног нивоа.

Истраживање је објављено у Journal of Investigative Dermatology.