Како да научимо да трезвеније и мирније пролазимо кроз кризне ситуације

Стресне ситуације се не могу избећи у свакодневном животу. Јавни наступ, било да је у питању говор пред родбином или одбрана семинарског рада, први састанак или, у најгорем случају, потреба да некоме коме је позлило хитно помогнете. Руке вам се тресу, пулс се убрзава, а ум преплављују негативне мисли.

То су добро познате ситуације за Сару Лоренцини, медицинску сестру специјализовану за брзо реаговање и оснивача Академије за брзо реаговање, програма који едукује медицинске сестре у томе како да се обуче за хитне случајеве и да се носе са њима.

„Сећам се да сам била нова медицинска сестра на ургентном одељењу и иако сам имала свеобухватно знање о томе шта да радим у хитним случајевима, када је Хитна помоћ довезла тог пацијента… нисам могла да дођем до даха. А ако не можете да натерате своје тело да ради ствари које знате да радите, онда не можете помоћи пацијенту“, прича Лоренцинијева, која има десетогодишње искуство са медицинским хитним ситуацијама и ауторка подкаста о образовању медицинских сестара Rapid Response RN.

У опасним ситуацијама уобичајено је да се активира природан одговор тела „бори се или бежи“ и због тога може бити тешко реаговати под притиском на начин на који бисте иначе желели да реагујете.

Али можете да вежбате ум и тело тако да када се појави следећа високостресна ситуација, будете боље припремљени.

Ево неколико савета Саре Лоренцини и других стручњака како да останете мирни шта год да се деси.

Шта учинити пре него што дође до кризе

Када је Сара имала девет година, отишла је на роњење са породицом на Флориду. У то време, није била довољно снажна у горњем делу тела да би се подигла из воде, тако да би јој била потребна помоћ да се попне у чамац сваки пут када би отишла да рони.

Међутим, када је наишла на баракуду у води, толико се уплашила да јој је адреналин дао снагу да плива брже него икада и сама ускочи у чамац.

Лоренцинијева је приметила да у случају да није била добар пливач или да није вежбала да се сама попне у чамац, не би била спремна за брзо бекство од предаторске рибе.

Њено искуство показује да припрема може помоћи у ситуацијама високог стреса, као што је додатна обука за медицинске сестре, увежбавање говора пред огледалом или учење за велики тест или испит.

„Постоје и начини да се изгради оно што се зове отпорност нервног система, способност да одржавате одговор тела на стрес у здравој равнотежи, уочи таквих стресних ситуација“, рекла је др Ина Казан, која предаје психијатрију на Медицинској школи при Харварду и клинички психолог специјализован за психологију здравља.

Једна техника коју она често саветује је вежбање варијабилности откуцаја срца. Варијабилност пулса је начин на који се број откуцаја срца особе повећава и смањује и стално варира. Већа одступања су знак да је нервни систем здрав и да се срце може боље прилагодити свакодневним изазовима и стресорима.

Радећи на такозваном резонантном дисању, то јест удисајима и издисајима уз контролисање дијафрагме како би се успоставио ритам од обично три до седам удисаја у минути и ускладио са пулсом, варијабилност откуцаја срца ће се повећати, што ће учинити срце способнијим да се брже опорави од стресора, објаснила је др Казан.

Према њеним речима, особе код којих је варијабилност пулса виша имају тенденцију да лакше доносе одлуке, фокусирају се и боље реагују у изазовним ситуацијама.

„Уочавањем реакција и кориговањем понашања при свакодневним мањим стресорима, особа може имати бољи увид у то на који начин њено тело реагује под високим стресом“, рекла је Џули Ухерник, лиценцирани професионални саветник и регистрована медицинска сестра у Паркеру у Колораду.

Др Казан наводи да одржавање физичке или менталне „белешке“ о томе колико стреса осећате на скали од 1 до 10 током дана може помоћи да идентификујете не само своје стресоре већ и природне симптоме стреса који се јављају.

„То вам може помоћи да боље реагујете у тим ситуацијама високог стреса“, истакла је Казанова додајући да су основне потребе, као што су здрава исхрана и довољно сна, такође кључне за побољшање одговора на јаке стресоре.

Како остати миран у стресним ситуацијама

Када особа почне да осећа симптоме стреса, почињу да се јављају мисли попут „Не могу то да урадим“ или паника, указује Лоренцинијева.

Међутим, када сте свесни да су реакције, као што је промена даха или откуцаја срца, нормалне, онда то можете да искористите: „Зовем то супер медицинска сестра или супер Сара и то је стање када могу да функционишем најбоље што могу. Временом сам успела да се навикнем да кажем: ’Ове ствари које осећам у свом телу, то ме не омета. То ме заправо чини бољом медицинском сестром“.

„Такође је веома важно да подсетите себе с времена на време да треба спорије да дишете“, саветује др Казан.

Њена препорука је да удишемо кроз нос четири секунде, а да издишемо (као да покушавамо да нежно угасимо свећу) шест секунди, како бисмо поспешили враћање система у нормалу.