Нова студија: Генска терапија помаже код урођених проблема са слухом

Недавно истраживање показало је да један вид генске терапије може успешно вратити слух код малишана и млађих одраслих особа са конгениталном глувоћом (присутна од момента рођења).

Истраживање које је спровео професор Маоли Дуан, виши консултант на Универзитету Каролинска у Шведској, са својим тимом, посебно се фокусирало на малишане и младе одрасле рођене са глувоћом повезаном са OTOF-ом. Ово стање је узроковано мутацијама у OTOF гену који производи протеин отоферлин – протеин кључан за слух.

Протеин преноси слушне сигнале из унутрашњег уха у мозак. Када је овај ген мутиран, тај пренос се прекида, што доводи до дубоког губитка слуха од рођења.

„За разлику од других врста генетске глувоће, људи са OTOF мутацијама имају здраве структуре слуха у свом унутрашњем уху – проблем је једноставно у томе што један кључни ген не функционише исправно. Због тога је ова врста поремећаја добар кандидат за генску терапију: ако можете да поправите неисправан ген, постојеће здраве структуре би требало да буду у стању да обнове слух", наводе истраживачи.

„У нашој студији, користили смо модификовани вирус као систем за испоруку како бисмо пренели радну копију OTOF гена директно у слушне ћелије унутрашњег уха. Вирус делује као молекуларни курир, достављајући генетску исправку тачно тамо где је потребна. Модификовани вируси то раде тако што се прво причврсте за површину ћелија длачица, а затим убеде ћелију да их прогута целе", објашњавају аутори студије.

„Када уђу у ћелију, модификовани вируси се даље преносе транспортним системом ћелије све до њеног контролног центра (једра). Тамо коначно ослобађају генетске инструкције за отоферлин слушним неуронима", додаје се у раду.

„Наш тим је претходно спровео студије на приматима и малој деци (петогодишњацима и осмогодишњацима) које су потврдиле да је вирусна терапија безбедна. Такође смо били у могућности да илуструјемо потенцијал терапије да обнови слух – понекад до скоро нормалних нивоа", тврде научници са Каролинска универзитета.

Ипак, наводе да су кључна питања остала без потпуног одговора о томе да ли терапија може да делује код старијих пацијената – и која је старост оптимална за пацијенте да приме третман.

„Да бисмо одговорили на ова питања, проширили смо наше клиничко испитивање на пет болница, укључивши десет учесника узраста од једне до 24 године. Свима је дијагностикована глувоћа повезана са ОТОФ-ом. Вирусна терапија је убризгана у унутрашње ухо сваког учесника.Пажљиво смо пратили безбедност током 12 месеци студије путем прегледа уха и анализа крви. Побољшања слуха мерена су коришћењем објективних тестова одговора можданог стабла и бихејвиоралних процена слуха", објаснили су шведски научници ток студије.

Слушалице, дугме, рачунар и тонови различите висине

Из тестова одговора можданог стабла, пацијенти су чули брзе кликтајуће звуке или кратке звучне сигнале различитих висина, док су сензори мерили аутоматски електрични одговор мозга.

У другом тесту, пацијенти су чули константне, стабилне тонове различитих висина, док је рачунар анализирао мождане таласе како би се видело да ли аутоматски прате ритам ових звукова.

За бихејвиоралну процену слуха, пацијенти су носили слушалице и слушали слабе звучне сигнале различитих висина. Притиснули су дугме или подигли руку сваки пут када би чули звучни сигнал – без обзира колико је слаб.

Како наводе аутори студије, побољшања слуха била су брза и значајна – посебно код млађих учесника. У првом месецу лечења, просечно укупно побољшање слуха достигло је 62% на објективним тестовима одговора можданог стабла и 78% на бихејвиоралним проценама слуха.

Два учесника су постигла скоро нормалну перцепцију говора. Родитељ једног седмогодишњег учесника рекао је да је његово дете могло да чује звукове само три дана након лечења.

Током 12-месечног периода студије, десет пацијената је искусило веома благе до умерене нежељене ефекте. Најчешћи нежељени ефекат био је смањење броја белих крвних зрнаца. Кључно је да нису примећени озбиљни нежељени догађаји. Ово је потврдило повољан безбедносни профил ове генске терапије засноване на вирусима, истичу истраживачи.

Сама студија је прва те врсте и прва практична примена ове нове методе, која је постигла наведене, односно успешне резултате и код адолесцената и код одраслих пацијената са глувоћом повезаном са ОТОФ-ом.

Налази такође откривају важне увиде у што боље могућности за лечење, при чему деца узраста између пет и осам година показују најизраженију корист од ове нове терапије.

Студија отвара пут ка усавршавању метода лечења глувоће

Када је реч о одраслим особама млађе доби, иако би очуван интегритет и функција унутрашњег уха у раном узрасту теоретски требало да предвиде бољи одговор на генску терапију, налази указују на то да способност мозга да обради новообновљене звукове ипак може да варира у различитим узрастима. Разлози за то још увек нису схваћени.

Ово испитивање научници сматрају прекретницом и наводе да се премошћавањем јаза између студија на животињама и људима и пацијената различитог узраста, улази у нову еру у лечењу генетске глувоће, уз наравно још отворених питања.

„Док год трају ефекти ове терапије, како генска терапија наставља да напредује, могућност лечења – не само управљања – генетским губитком слуха постаје стварност. Глувоћа повезана са ОТОФ-ом је само почетак.

Ми, заједно са другим истраживачким тимовима, радимо на развоју терапија које циљају друге, чешће гене који су повезани са губитком слуха", истиче тим истраживача уз напомену да су „оптимистични по питању тога да ће у будућности генска терапија бити доступна за многе различите врсте генетске глувоће".