Српски динар је друга најстарија валута на свету

Српски динар се у архивским списима помиње с краја 1214. године, када га је, све до пада Српске деспотовине, ковало више од 20 владара, 15 жупана и великаша, као и десетак градова, па је тако у периоду од 245 година ручно исковано око 400 врста новца, претежно од сребра.

Рану појаву динара условила је сребром богата Рашка област, чија је експлоатација почела крајем 13. века.

Најлепши средњовековни динар израђиван је у 14. веку за време краља, а потом и цара Душана, када су кованице биле најбројније и најразноврсније. Коришћени су елементи западног и византијског изгледа новца, уз одређене новине попут представљања цара и царице са крстом, у латиничним и ћириличним издањима.

Цар Душан је ковање новца увео у правне оквире. У Законику из 1354. године, прописано је да се новац сме ковати само у градовима. Чак је и царица Јелена, пет година након смрти свог супруга, ковала три врсте динара.

Од 15. до краја седме деценије 19. века Србија практично није имала свој новац, па су се користиле различите монете страних држава.

Након вишевековне османске окупације, Законом о ковању сребрне монете динар је поново уведен као валута 1873. године. Пошто су током 18. века из промета нестајали злато и сребро, јавила се потреба за папирним новцем, који се у Србији појавио 1848. године.

Прве новчанице у Кнежевини Србији штампане су у Државној штампарији у Београду, за време Милана Обреновића, и то као новац Главне државне благајне, али никад нису пуштене у оптицај.

„У Краљевини Србији на почетку 20. века у оптицају је био сребрни и златни новац. Постојао је такозвани биметализам. Истовремено, Народна банка све више почиње са издавањем папирног новца и становништво почиње да користи тај папирни новац. Постојали су апоени у злату и апоени у сребру. Динар је пре Првог светског рата имао исти курс као француски франак“, објашњава нумизматичар Жељко Стојановић.

После Другог светског рата Демократска Федеративна Југославија издала је прве послератне новчанице. Штампане су у почетку у Совјетском Савезу, а основни мотив била је биста партизана с пушком о левом рамену. Теме новчаница из првог издања, које величају тековине рата, убрзо су заменили мотиви који персонификују идеју развоја новог социјалистичког друштва.

Од 1945. до 1992. емитовано је укупно 12 серија новчаница. Онда је наступио период хиперинфлације. Продукција новчаница у то време је готово несагледива, а петсто милијарди динара с ликом Јована Јовановића Змаја из 1993. новчаница је са највећом номиналном вредношћу у Србији, али и међу највећима у свету.

Програмом монетарне реконструкције и економског опоравка Југославије, 1994. уведен је нови динар, чија је вредност утврђена према немачкој марки у односу 1:1. Крајем 2000. године поново је установљен динар, али без префикса нови.