Изазови са друштвених мрежа – вапај за пажњом који позива родитеље на опрез

Упозорење једне Београђанке да на улици, испред тржног центра, ових дана група тинејџера гађа аутомобиле флашама са водом, освануло је на друштвеним мрежама.

Такво понашање најчешће је последица изазова, који се муњевито размењују преко друштвених мрежа.

Углавном су далеко од безопасних, а могу проузроковати и саобраћајну незгоду, као у овом случају.

„Ако удари предње стакло, врло вероватно је да ће га разбити, ако удари у предњи део аутомобила, она опет има неку своју масу, па ће тај прасак од самог судара бити изузетно јак. Од тог праска возачи могу реаговати рефлексно. Рефлексно реаговање је индивидуална радња која није контролисана, па се онда поставља питање да ли ће од тог реаговања скренути, уплашити па спустити главу, покушати да се сакрију, додати гас, да ли ће нагло закочити”, рекао је Милан Божовић, стручњак за безбедност у саобраћају.

Бацање под аутомобиле, гутање капсула, лежање на путу, скокови са прозора, нестанак на 72 сата – само су неки од изазова на друштвеним мрежама у којима су у претходне две године учествовала деца.

Циљ им је углавном што већи број прегледа, због чега ретко размишљају о последицама.

„Људи су генерално жељни пажње, и у тренуцима када то окаче на друштвене мреже, они желе неку повратну информацију. Да ли је то у виду коментара, шера, лајка или копирање, једноставно тога што они раде не схватајући могуће последице за будућност”, објашњава Јелена Радовић, социолог и стручњак за маркетинг.

Није сваки изазов лош. Иако су можда појединима мање интересантни, на друштвеним мрежама могу се пронаћи и они који позитивно утичу на младе – прочитајте 10 књига током лета, погледајте неки филм, препричајте новелу, вежбајте сваки дан…

Кључну улогу имају родитељи. Стручњаци саветују – контролишите садржаје које деца гледају, пратите њихово понашање и у каквом су емоционалном стању, и што је најважније, разговарајте са њима.