Какао је постао прескуп – хоће ли чоколада постати луксуз

Светска цена какаовца годинама се вртела негде око 2.500 долара. Прошле јесени је, међутим, почела да расте. Али то није било ништа у поређењу с овом годином: почетком јануара је већ била на око 4.000 долара, а сада уочи Ускрса (28. марта) је 10.367,12 долара за тону какаовца.

Најважнији разлог је Ел Нињо – али и чињеница да је узгој какаовца релативно радно интензиван процес, тако да огроман део какаовца на светско тржиште долази из само две државе западне Африке. Притом је тамо урод и више него слаб.

„Тренутно се процењује како је род у Обали Слоноваче и Гани мањи за трећину, а с обзиром на то да само из те две државе долази неких 60 одсто какаовца, на светском тржишту је дошло до озбиљне несташице“, објашњава Фридел Хиц-Адамс из института Зидвинд у немачком Бону.

С обзиром на то да толика количина какаовца долази с тако ограничене територије, испада да је климатски поремећај под утицајем Ел Ниња био кобан. „У многим деловима Гане прошле године најпре уопште није било кише, а онда се небо отворило и било је толико падавина да су стабла какаовца дуго стајала у води, а по плодовима су се прошириле буђ и биљне болести. То је било катастрофално“, каже Хиц-Адамс.

Кривицу за то делом сноси и крчење прашуме, али још је већи проблем то што су узгајивачи по правилу толико сиромашни да немају могућности ни за какве хемијске препарате против болести биљака, нити за инвестицију којом би мелиорисали земљиште.

Цена тек за будућу бербу

Уз цену која је одједном постала четири пута већа, неки можда мисле да ће и узгајивачи имати користи и новац за инвестиције. Далеко од тога. У тим земљама Африке троши се минимална количина узгојеног какаовца и практично све одлази у извоз – пре свега у Европску унију која је највећи потрошач или у САД које су на другом месту.

Чоколада у нашим продавницама јесте поскупела, али од једног евра који ми плаћамо, 80 центи одлази фабрици или остаје продавцу, а само око седам центи стиже произвођачу какаовца.

Исто тако, цене на робним берзама по правилу не значе да ћете робу добити истог дана: и цена какаовца се рачуна за будући урод, то је тзв. Futures. Још горе за узгајиваче је то што је и у Обали Слоноваче и у Гани огроман део, око 80 одсто, организован кроз централни откуп и то по унапред договореним ценама.

„Трагично је то што пољопривредници у Обали Слоноваче и Гани готово уопште немају користи од тих цена, јер су свој какаовац продали пре него што је цена почела да расте“, каже Хиц-Адамс. Немачки стручњак за какаовац процењује да га је већина продала за неких 1.800 долара по тони, а сада су у великом проблему, јер немају довољно какаовца да продају.

Скупо, скупље...

За то време, цене на робним берзама за испоруке какаовца предвиђене до краја 2025. још увек су двоструко веће него што су биле пре годину дана, тако да ће и узгајивачи имати барем некакве користи од тога. Али, већих промена у понуди неће моћи да буде у догледно време: стаблу какаовца потребно је више година док не почне да даје плодове.

На цену какаовца би свакако могла да утиче и већа потрошња у земљама где то није била традиција: „Да, у Кини и Индији јесте повећана потрошња чоколаде, али чак и те две земље заједно увозе упола мање какаовца од једне Немачке“, каже Хиц-Адамс. „Већ петнаест година слушам како ће Кинези ускоро а једу много више чоколаде, али то се још није догодило.“

То значи да нема страха за ускршњег зеку и друге чоколадне посластице – али јесте извесно да ће чоколада да поскупи. И поскупљење пред Божић се објашњавало порастом цене сировина, али онда су произвођачи имали залихе по старим ценама и то још није било ништа у поређењу с данашњом ценом какаовца.