Деца у процепу лошег развода – како схватити да се разводите као партнери, али родитељи остајете заувек

„Закони у Србији уређују односе између родитеља у ситуацијама развода и периода након тога. У последње време се бележи 30 одсто висококонфликтних развода, а у пракси је ситуација много другачија. Дешавају се ситуације које не можемо да решимо ни као родитељи, ни као систем социјалне и правне заштите“, наводи Дејан Павловић из Центра равноправног родитељства.

Заправо, постоје, како каже, три гране које праве тај проблем – родитељи, нерешавање у оквиру система и друштво где постоје одређене предрасуде и традиционална размишљања која доводе до појачавања сукоба и разлика у висококонфликтним разводима.

Процену шта је најбољи интерес детета у разводу процењују социјални радници, психолози и педагози.

„Они процењују и када родитељи могу и када не могу да се договоре. И када је у питању споразумни развод, Центар за социјални рад процењује да ли је такав споразум у најбољем интересу детета. Са друге стране, исто ради и када супружници не могу да се договоре, а то није нимало лако“, истиче Сандра Перић из Коморе социјалне заштите.

Најпре се процењују потребе детета – здравствене, образовне, индивидуалне. Осим тога, процењују се и способности родитеља (и оца и мајке) да одговоре на те потребе, односно да ли су способни да пруже негу и обезбеде безбедност, на који начин постављају границе…

На крају, врши се и процена целокупних породичних околности и шира заједница у којој породица живи. Ако родитељ ради, ко ће чувати дете, да ли имају подршку шире породице. Улогу игра и материјални положај, али далеко од пресудне, важно је да дете живи у хигијенском окружењу, да има свој простор…

Добар развод бољи од лошег брака

Највеће последице свакако оставља сукоб између родитеља, који често не примећују шта раде деци када се свађају, уцењују и на друге начине недолично понашају. Ту се види неувиђање улоге једног и другог родитеља у одгајању деце.

„Онда се јављају ситуације да дете остане са једним родитељем, да попусти у школи, склоно је проблематичном понашању. Истраживања показују да када постоји учешће оба родитеља, таква понашања се драстично смањују и приближно је ономе када је цела породица“, каже Дејан Павловић.

Црни и бели лабуд

Стручњак Драган Вулевић скренуо је пажњу да родитељи често не схватају да они могу да се разведу као партнери, али не и као родитељи и да ће цео живот бити родитељи том детету.

Главни мотиви који се појављују су у разводним и постразводним конфликтима су углавном освета, имовинска питања и доказивање ко је „црни, а ко бели лабуд“.

„Та игра црног и белог лабуда, где ја доказујем да сам бели лабуд, одмах вас боји у црно. Ту онда нема било каквог разумевања између родитеља“, додаје Вулевић.

Систем социјалне и породичне правне заштите може да саветима указује родитељима на њихово штетно понашање. Постоје и формално, правне могућности – надзор над вршењем родитељског права и упућивање у специјализовану установу за саветовање.

„Тај корективни начин има врло мало успеха. Чини ми се да је највећи проблем тамо где један родитељ који самостално врши родитељско право не дозвољава другом родитељу да задовољи право детета да се виђа са тим родитељем који не врши родитељско право“, истиче Вулевић.

Партнери нису, али јесу родитељи

Улога Центра за социјални рад је, суштински, да стално подсећа родитеље да раздвоје партнерски однос од родитељских релација.

„То свакако није лако. Развод представља један од највећих стресова у животу. Мења се цео живот, окружење. Са тиме и однос и улога према детету. Због свега тога је родитељима веома тешко да раздвоје то“, објашњава Сандра Перић.

Зато је улога Центра да стално враћа бивше супружнике на родитељске улоге и да их суочи са тим какве последице њихово понашање има по здравље, добробит и безбедност деце.

Нажалост, конфликти су често на корак или прелазе у различите облике насиља које трпе и деца и родитељи.

„Често родитељи кажу да се свађају да их деца не чују. Ако мислите да деца не осете то, грдно се варате, јер осећају емоције својих родитеља који су због таквог односа спречени и онемогућени да детету пруже све што треба“, наводи Перићева.