Птице, мачке, пси на минусу: Како да их нахранимо и угрејемо

Први дани нове године донели су нам и ледени талас што је донело проблеме животињама, не само људима. 

„Видите колико људи има повређених, људи се оклизну падну, поломе ногу, поломе нешто. Животиње додуше имају четири, па им је лакше. Они имају погон на четири точка, али кажем свакако њима је проблем хладноће. Проблем је то што једноставно, уличне животиње немају хране довољно. Ако имају уличне животиње довољно хране, оне ће створити и дебље крзно на крају крајева, заштиће се на неки начин. Али је веома важно да им поред хране обезбедимо и нека склоништа. Да не буду на ветру, да не буду на снегу, да не буду на киши“, рекао је Александар Гаврић из организације "Animal Rescue".

Такође, сад кад је минус на пољу, треба да се потрудимо да животињама обезбедимо воду, која се брзо замрзне.

Отворена врата

Друштвеним мрежама круже апели да се остављају отворена врата од улаза зграда, да животиње могу да уђу и преноће, да се загреју, потом, да им остављамо храну, али важно је знати на којим местима и како то чинити.

„Ко је био у Турској, зна и види како то изгледа. У најексклузивнијим локалима се отварају врата, значи у ресторанима, најексклузивнијим бутицима, значи врата су отворене за сеоске животиње. Изгледали би, не само град, него цела земља, било би нам хуманије када би отварали врата напуштеним животињама, јер ми смо ти који смо напустили те животиње. Нису оне саме ту одлучиле да лутају тим улицама, него једноставно ми смо ти одговорни. Па би било добро да их, на крају крајева их на неки начин, примимо у топле домове“, рекао је Гаврић.

Акција „Петарда је зло“

Има доста проблема које људи самостално не могу да реше. Animal Rescue ових дана има позива за помоћ и интервенције на терену, посебно ако имамо у виду пиротехничка средства.

„Ми имамо једну акцију која се зове Петарда је зло. Зло, тако је. Покушамо да скренемо пажњу људима да буду свесни да то мало њихове забаве, тих пар секунди забаве, некога може да чак и стаје живот. Пси су поготово осетљиви на такве ствари. Kод паса може да дође чак и до срчаног застоја у страху. Они не знају шта се дешава. Ми кад бацамо петарде, једноставно ми знамо, чак и ми се тргнемо на крају крајева. Али, кажем то, код њих изазива једну реакцију инстинктивну да они крену да беже“, објашњава гост Јутарњег програма.

„Пси упадају у шахтове, бунаре, подлећу под аутомобиле, тако да обратите рачуна сад у овом периоду кад водите пса у шетњу, обавезно да буде на повоцу. Значи никако га немојте испуштати, из простог разлога никада не знате када ће пући петарда. Друго, ако сте код куће, ако се ваш пас плаши или мачка на крају крајева, ако се те животиње плаше, те буке, будите уз њих, будите поред њих, они се поред вас сигурније осећају, ви сте вођа чопора на крају крајева.

Ако већ и то тешко доживљавају, негде се завуците у неки део стана који је, да кажем, звучно изолован, то обично буде неко купатило, постоје ти станови који су тако прављени да је купатило на његовој средини, и често се дешава да многи власници паса проведу те празнике, новогодишње заједно са својим љубимцима, проведу то у малој просторији, у та четири зида. Такође, ако видите да ни то не помаже, онда се посаветујте са ветеринаром, постоје седативи на крају крајева који могу да се дају животињама. Немојте никако давати самостално своју руку, ти седативи могу бити контрапродуктивни. Могу изазвати контраефекат, тако да се посаветујте са ветеринаром и дајте седативе на крају животињама, али кажем, будите увек уз њих“, посаветовао је Гаврић.

Реакција на со и хладноћу

Посебан изазов је и припрема љубимца за излазак из стана или куће, када су неповољни временски услови. На улицама има и соли о чему пнарочито треба повести рачуна.

„Наравно, треба очистити шапе после повратка из шетње, али што се тиче тог неког утопљавања, људи често питају како утоплити своју животињу када је хладно време. Па то зависи на крају крајева од саме врсте животиње. Ако имате пса који има дугу длаку, њему не треба свакако утопљавање никако. Ако имате малог пси, кућни пси који имају дугу длаку, нема потребе да их натрунтате. Ако је пас навикнут, значи ако је напољу, такође нема потребе“, каже Гаврић.

Додаје да, ако пас има повређену шапу, постоје специјалне чарапице које онемогућавају да со не улази у рану и не изазива бол.

Птице су нарочито рањиве

Поред паса, и друге животиње су угрожене ниским температурама, а птице су можда чак и најугроженије.

„Мачке се негде завуку, једноставно и чак могу да нађете нека склоништа и скровишта, мачке су доста отпорније, међутим птице су сад на удару чак и мачака. Мачке кад је снег прекрио све и кад лове на крају тих уличица, мачке напуштене, оне лове чак и те ситне птице. Птицама сада треба обезбедити храну. Што су мањи организми то се брже охладе, једноставно и на овој температури њима је потребна та храна“, испричао је гост РТС-а.

Гаврић је објаснио и како је најбоље нахранити птице.

„Веома је важно да грађани знају да не хране птице хлебом. Хлеб није добар за птице, хлеб је нешто што у себи има адитиве, разних соли и разних других ствари које птице не варе. Треба да се сетимо да су птице овде милионима година на овој планети, много дуже пре на крају крајева и сналазиле су се и за време леденог доба су преживљавале. Значи једноставно не треба да им помажемо на погрешан начин. Ако их помажемо већ, ако желимо да их хранимо, онда то само да буде семе, ништа више. Значи никако препечено, немојте им бацити кокице, то није добро такође да је пуно соли. Значи семе које нађете да купите или већ имате код себе, пшеница, кукуруз, шта год да имате“, рекао је Гаврић.

Додаје да је важно и место на коме се оставља храна.

„Гледајте увек да то буде неко место које није на пролазу. Значи, једноставно, грађани често у најбољим намерама, у најбољој жељи да помогну животињама, често остављају чинијице испред самих улаза. Па то онда на крају постане ругло. И ми се баш трудимо да променимо ту ситуацију. Новобеоградска општина је прва општина где смо увели Регистар хранитеља уличних животиња, где ти људи који се пријаве, прођу кроз одређену обуку. Значи, ми им покажемо и објаснимо једноставно да животиње чак могу да нађу воду, ако је ставите иза зграде“, истиче Гаврић.

Гаврић искрено каже да телефон Организације стално звони и да више и не броје интервенције. Грађани зову свакодневно и телефон је доступан, како каже, 365 дана у години, од 12 до 20 часова.

„Сад смо имали позив пре два дана за птицу која је упала у базен, код људи, празан базен. Нису знали која је птица, нису знали како да је ухвате, шта да раде са њом. Плашили су се. На крају крајева, успешно је решено. Враћена је на Дунав. Барска је била птица. Поента је да помогнемо грађанима.  Верујте ми, грађани су толико срећни кад успеју сами да реше проблем. Kад једноставно они се осећају као спаситељи. Грађане то одушевљава. И онда људи хоће да нас придруже после тога. То је једна добра прича, једна лепа мисија“, закључује Гаврић.

Прави начин приласка животињи

Гаврић наглашава ипак, да је за грађане који желе да помажу животињама, важно да прођу кроз обуку.

„Поента је да научимо како то функционише. Није то баш проста ствар. Они су жива бића. Имају осећања разна. Осећају и страх и тугу и срећу и бол. Треба да знамо како с њима да радимо. Kако да им приђемо на правилан начин. Радимо по школама с децом. Учимо децу како да правилно приђу животињама. Kако правилно прићи псу, а да пас једноставно вас не доживи као опасност. Kако правилно да ухватите мачку. Kако да правилно храните и птицу...“, навео је Александар Гаврић из организације "Animal Rescue".