Празнична бука угрожава животиње

Петарде, бакље и ракете неизоставни су део сваког већег славља, а чини се да младима често представљају и једину забаву. Животиње не разумеју извор буке и не умеју да му се прилагоде, па на звук петарде реагују самоповређивањем, бежањем, одбијањем хране и другим променама у понашању. Уочи новогодишњих празника пријављује се највећи број нестанака паса, а власници своје љубимце најчешће више не могу да пронађу.

Звуцима јаког интезитета не може се прилагодити ниједно живо биће. Изненадан прасак сва осетљива бића доживљавају као опасност. Човеку је много лакше, јер разуме извор буке и може да објасни себи да га, на пример, експолозија петарде не угрожава.

Животиња нема представу о извору буке и зато сам звук види као опасност. Уосталом, ни ми не бисмо могли да игноришемо прасак када бисмо знали да потиче од бомбе. На буку лоше реагују кућни љубимци, домаће и дивље врсте, а посебно дивље животиње које се налазе у заточеништву.

Затворен простор укида моћ контроле 

Животиње које се налазе у затвореном простору (у кавезу, стаји, стану или у кући) теже подносе буку јер не виде могућност да се боре са њеним извором, нити могу да је избегну на било који начин.

Како објашњава др Маријана Вучинић, професорка Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, услед стресних надражаја у организму долази до низа физиолошких, имунолошких, метаболичких, хормонских и биохемијских промена: „Те промене могу да ослабе отпорност животиња на узрочнике инфективних болести и чине их њима подложним".

Негативно дејство стреса ублажава се предвиђањем стресне ситуације и суочавањем са извором стреса. Међутим, животиње не могу предвидети изненадну буку, а у ограниченом простору немају ни моћ контроле ‒ не могу да се удаље од извора буке, као ни да му се супротставе. 

Од самоповређивања до бекства  

Животиње на различите начине показују страх и фрустрацију, сећамо се да је за време бомбардовања код одређених врста у Зоолошком врту уочено и самоповређивање.

Професорка Вучинић објашњава да животиње врло брзо схвате да се налазе у безизлазној ситуацији, поготово ако се стресне појаве (детонације, пуцњи, сирене) понављају; свесне су да не могу да неутралишу проблем нити да побегну од њега.

Највише се зна о негативним реакцијама мачака и паса. Бука на коју су посебно осетљиви настаје обично у ово доба године, услед празничног бацања петарди и пуцања. Након експлозије кућни љубимци се узнемире, а како не могу да препознају извор и разумеју узрок буке, много теже се враћају у емотивну равнотежу ‒ дрхте, имају убрзан рад срца, не могу да контролишу физиолошке нагоне, а услед страха беже.

„Највећи број љубимаца се губи ту негде око Нове године, посебно због тих звукова које емитују петарде; у најгорим случајевима животиња бежи од извора буке (јер је то физилошки начин контроле) и на тај начин остане без власника и више се никад не врати", упозорава професорка и додаје да је то тужна судбина и за власника и за љубимца јер долази до неприродног раскида везе између човека и животиње.

Услед асоцијативног памћења, тј. условног повезивања непријатности, животиње буку повезују са неком другом радњом или одређеним местом, па се уз страх од звука петарде, сирене, неке машине или јаке музике често може јавити и отпор према посуди за воду или месту одмора (ако је животиња на том месту била уплашена од буке).

Професорка Вучинић истиче да су посебно осетљиве старије животиње, јер имају слабија чула, теже се крећу, другачије перципирају звук и услед артритиса или слепила не могу лако да уоче извор опасности и побегну.

Како помоћи уплашеним животињама

Уколико препознају страх код својих љубимаца, власници могу да их преместе у просторије које су изолованије од буке или да им набаве посебне заштинике за уши. Могуће је купити и препарате који емотивно стабилизују животиње. Такозвани аналози умирујућих феромона ‒ природних материја које се стварају на кожи паса или унутар организма ‒ користе се у виду електричних распрашивача и емитују мирис који емотивно умирује животињу.

Наша саговорница саветује да за дочек Нове године псе и мачке држимо у својој близини, али да их не узимамо у руке и не држимо у крилу, већ да их умирујемо речима и мажењем. Нажалост, многи власници остављају своје љубимце током празничне ноћи, а стрес који усамљена животиња доживи оставља трајне последице. У екстремним случајевима (уколико на пример пас трајно одбија храну или не жели да изађе из куће) треба тражити помоћ стручњака, а понекад је неопходно укључити и лекове.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару