На која три кључна питања треба да одговорите, пре него што себи поставите „новогодишње циљеве"

Ана Мирковић, психолошкиња, рекла је да за празнике углавном сви пожелимо нешто „лепо, искрено, нематеријално...“: „Али, иза тога иде низ корака, како до тога да дођемо. Ако хоћемо да будемо здрави, морамо да поведемо рачуна о исхрани, па онда правимо те мале планове, како заправо да будемо на том пољу, јако дисциплиновани, што је јако тешко у празницима, па онда како да се вратимо у природу, како да уведемо неку физичку активност".

„Ако говоримо о љубави, онда размишљамо о искрености, о тоталној посвећености, колико заиста конструктивног времена проведемо са људима који су нам драги, да ли све окружујемо довољно оним људима који су добри извори, добре енергије. Ако говоримо о срећи, нека донесемо одлуку да морамо да променимо посао, нека да променимо град, земљу”, објаснила је Мирковићева.

Гошћа РТС-а додала да је управо Нова година – дивно доба да направимо те пресеке.

„То је некако и логично. Увек желите да нешто велико у вашем животу се деси од почетка. И тако и у психотерапији. Фројд каже да кренемо од почетка. И нико не доноси важне одлуке од среде или четвртка, увек је то од понедељка. Али је јако смешно, зато што током недеље тврдимо да ће то бити од неког новог почетка, а онда ако се то не деси баш тог дана, онда нисмо спремни да направимо то мало одлагање, него померамо, померамо.

Када се завршава једна година, ми желимо да верујемо да смо упаковали све оно што се у њој дешавало, све колико год лоше, добро, овако или онако било, и да имамо прилику за неки нови почетак”, истиче психолошкиња.

Ипак, није довољно само желети, већ имати и план реализације.

„За сваку жељу стоји заправо сет активности како ће та жеља да се оствари. Кад смо били деца, веровали смо да је довољно да зажмуримо, да јако нешто пожелимо, и да ће се то десити, али кад смо мало одрасли, схватили смо да ни то није била чаролија, него не знам какав труд наших родитеља и људи из породице да се та наша жеља оствари. У овим годинама, већ на тинејџерском узрасту, ми знамо да морамо заиста да се потрудимо и зато се прави тај план великих промена и људи најчешће ту стављају нешто велико”, додала је.

Раскорак између жељеног и добијеног

Психолошкиња је објаснила и какви проблеми могу настати у процепу између жеља и испуњења: „Могу да се остваре и велики снови ако их пажљиво испланирамо, и ако до њих идемо малим корацима. Велики је проблем када направимо неки велики план и онда на првом кораку заправо дођемо до сазнања да се он није испунио и онда дођу фрустрације, туге, осећај немогућности да то урадите”.

Психолози указују на три питања на која морамо да одговоримо. Ако је одговор на свако од њих „да”, онда значи да можемо да се мотивишемо.

„Прво питање је – да ли ја то могу да урадим, да ли могу да смршам, да ли могу да будем посвећени тренингу, да ли могу да променим друштвени контекст, да ли ја то могу. .. Друго питање је да ли ово моје знање које сада имам мени то омогућава или морам додатно да се едукујем, да тражим помоћ, да тражим подршку… Али најважније питање је да ли је то суштински, да ли вреди за то се истрајати”, објаснила је Ана Мирковић.

Стручњаци кажу и да је евидентна измена приоритета у жељама код деце.

„Чини ми се по одговорима деце које сам слушала, да смо раније били много више окренути неким материјалним вредностима и да су деца желела конкретне поклоне, и бицикл, и лопту, и лутку, а данас су сви пожелели неке нематеријалне ствари, говорили су о пријатељству, о миру, о љубави, о срећи, о радости. Не знам да ли је за детињство то у реду, али мене то испуњава неким спокојем, мислим да имамо мудру децу”, закључила је гошћа РТС-а.