Књиге, а не таблети и телефони – много боље разумемо штампани од дигиталног текста

Стручњаци са Универзитета у Валенсији утврдили су да је читање текста са папира шест до осам пута учинковитије и да се материјал много боље разуме на тај начин. Шпанска студија анализирала је више од 20 истраживања на тему разумевања и читања, објављених између 2000. и 2022. године и која обухватају скоро 470.000 учесника.

Коначни закључак је да читање штампаног текста током дужег временског периода може да побољша способност разумевања шест до осам пута у односу на читање дигиталног формата, преноси Гардијан.

„Веза између дигиталног читања у слободно време и способности разумевања текста је близу нуле. Лингвистички квалитет дигиталног текста најчешће је слабији од квалитета текста који се може пронаћи у штампаном облику“, наводи професор Ладислао Салмерон.

Примера ради, текстови на друштвеним мрежама најчешће су исписани говорним језиком и недостаје им синтаксичка сложеност и резоновање.

Салмерон истиче и да је „читалачки приступ“ дигиталним текстовима „плићи“, односно да се читалац не удубљује много и да је такозвано „скенирање“ (прелетање) много чешће.

То значи да се читалац не удубљује у нарацију или да не успева да потпуно схвати сложене односе у информативном тексту.

Дигитално читање посебно лоше за основце

Студија, објављена у Review of Educational Research, такође је утврдила да чак постоји негативан однос између дигиталног читања и разумевања за децу у основној школи. Тек у средњој школи и факултету тај однос постаје позитиван, али опет – не толико квалитетан као са текстом у штампаном формату.

Највероватније се то дешава због чињенице да су деца мање способна да се одупру разним ометањима, па им долазеће поруке и други импулси из спољне средине лако одвуку пажњу.

„Знамо да наша способност да регулишемо когнитивне процесе еволуира током адолесценције. Деца не знају да саморегулишу своју активност током читања дигиталног текст у слободно време“, објашњава Салмерон.

Сиромашнији речник

Аутори истраживања кажу и да мала деца која често читају дигитални текст имају штурији и ограниченији речник у „кључном периоду када прелазе са учења да читају на читање да уче“.

Докторанд Лидија Алтамура, коауторка студије, напомиње да она и њене колеге нису против дигиталног читања.

„Проблем је што смо несумњиво утврдили да је читање дигиталног текста мање учинковито од читања штампаног формата. Због тога би школе и наставници морали да ставе нагласак на читање са папира, посебно за млађу децу“, додаје Алтамура.

Оно што је такође изненађујуће јесте да се јаз у разумевању не мења од врсте текста који се чита, било да је у питању нешто што је написано на друштвеним мрежама или на образовним сајтовима попут Википедије.

„Очекивали смо да ће ово друго бити много позитивније повезано са разумевањем текста, али наши подаци показују да то није случај“, навео је Салмерон.