Кад завеју снегови, спремите се за најгоре - нема лошег времена, има лоше одеће, обуће и понашања

У неким крајима Србије проглашена је ванредна ситуација; због снега и вејавица, један број људи је у озбиљној ситуацији.

Доктор Марко Мајсторовић, хирург Дечје клинике у Тиршовој Универзитетског клиничког центра Србије, ангажован је у Горској служби спасавања дуже од двадесет година.

„Пратимо са страхом, у смислу шта ће нас сачекати кад је реч о медицинском аспекту, односно хирургији, а с друге стране опет кад је реч о  спасавању, евакуацији, евентуално људима из неких завејаних возила и насеља. Тако да пратимо читаву ситуацију и надамо се да ће све проћи без икаквих наших интервенција“, каже др Мајсторовић.

Када крене хладно и снежно време, некада не знамо шта ће донети временске прилике, односно неприлике. Важно је знати, када се пође на пут, посебно у неке средине где се очекује велики снег, како се најпрактичније понашати, и на шта обратити пажњу, посебно ако путујемо са децом.

Шта увек треба да имате у ауту

„Увек се треба спремити за најгоре. Значи, ако путујете колима, потребно је да тај аутомобил на првом месту буде исправан. Морате да имате зимску опрему, не само због тога што би неко евентуално могао да вас казни, него зато што ће вам то можда затребати. Потребно је да, када прилазите том неком делу који би могао да буде завејан, рецимо ако се ради о планини или се ради о неком забаченијем крају, битно је да имате пун резервоар горива“, саветује др Мајсторовић.

„С друге стране, није лоше имати нешто мало воде, евентуално нешто хране, неких слаткиша у колима. Потребно је имати топлу одећу. Али опет не претоплу одећу, јер је доста незгодно уколико се особа озноји па изађе на хладно. Тада много брже долази до потхлађивања и до евентуално неких промрзлина, него ако сте адекватно обучени.

И још једна изузетно битна ствар, то је да ако идете у неке неприступачне пределе где можда очекујете да нећете имати домет на мобилном телефону, битно је да људи који остају, или који вас дочекују знају када сте кренули и када планирате стићи. Да у случају да се нешто деси да они могу да обавесте већ кога треба да обавесте, значи полицију, нас или већ ко је задужен за тај предео“, додао је гост РТС-а.

Коменатрисао је и питање подношења степена хладноће.

„То је врло индивидуално. Мислим, ви ако се налазите у заклоњеном подручју без ветра, то је опет много боља варијанта. А ако се нађете на некој ветрометини, где немате где да се склоните и ознојени сте, па још ако сте под утицајем алкохола, значи то је друга нека прича. Тако да не постоји сад правило – колико ћете времена провести и на којој температури и да ви дефинитивно имате промрзлине, сад зависи колико степени или ће доћи до потхлађености“, објаснио је доктор и додао да постоји разлика између промрзлина и потхлађености.

„Промрзлине су локалне, потхлађеност је општа – пада температура тела. Тако да не постоји правило, али рецимо без обзира на спољну температуру, не треба да прибегнете скидању рукавица, на пример да бисте одрадили неки ситан посао, сматрате да ће то брже да иде без рукавица јер је то пут ка промрзлинама, а са друге стране опет не би требало да се нешто, кад вам је вруће и кад сте се ознојили, да се раскомотите превише, јер онда се нећете моћи касније загрејати, доћи ће до потхлађења“, рекао је др Мајсторовић.

Како пружити прву помоћ

Гост РТС-а дао је и смернице о првој помоћи у случају да се нађемо поред особе која има промрзлине или код које је дошло до потхлађености. Најбоље је консултовати се са неким лекаром, па макар и преко телефона. Уколико имате само промрзлине благог степена, ако имате неке осећаје пецкања у рукама, објашњава даље Мајсторовић довољно је да руке загрејете испод мишки својих или туђих. Упозорава да руке не треба трљати, зато што се тиме не може много постићи.

"У зависности од тога да ли сте близу неке установе, или нисте, од тога доста зависи шта треба да радите", каже доктор Мајсторовић.

Објашњава да, ако имамо озбиљне промрзлине стопала, а уђемо у неки заклоњен простор, није добро скидати обућу, зато што ће доћи до едема, до отока.

„У суштини, оно што се ради у болницама јесте полагано подизање температуре тела, то се обично ради у топлим купкама", додао је.

Саветује људе да никако не греју промрзле екстремитете извором суве топлоте: „То значи ватра или нека друга висока температура, фен, јер у тим деловима тела који су промрзли долази до губитка осећаја, и након тога, када ви грејете те екстремитете може доћи до опекотина и онда имате дупли проблем", каже др Мајсторовић.

Др Мајсторовић каже да се проблемима са крвним судовима у овим случајевима морају бавити лекари, најпре одређеним лековима, касније, наравно и интернисти имају значајну улогу, а после за санирање тих промазлина ту су и пластична хирургија, ортопедија, микрохирургија.

О Горској служби спасавања каже да је то једна добровољна, непрофитна организација, и људи су ту зато што воле да буду ту и воле да помажу људима. Не раде то за новац, него из љубави.

"Ми смо углавном адекватно опремљени, са адекватним планом улазимо у те акције спашавања, тако да то се никад не ради на бум и онда углавном знамо која је процедура, шта ће се десити, имамо добар план и то су увек, да куцнемо дрво, заврши како треба", закључио је гост РТС-а, др Марко Максимовић.