Поздрављањем незнанаца Швеђани се решавају усамљености
Како би се изборили са проблемом усамљености, нарочито током мрачних и хладних зимских месеци, власти шведског града Лулеа покренуле су кампању којом охрабрују људе да поздрављају једни друге у пролазу.
Снегом прекривена обала града Лулео на северу Шведске и сада је место где се могу видети купачи који се спуштају кроз правоугаону рупу у ледену воду. Сунце залази око 14 сати. Ускоро, за око месец дана, дневног светла биће само током три сата.
Катарина Илипертула лети ретко плива, али пре неколико година, почела да се купа зими често пре посла.
У овом крају Европе, многи имају хобије који им помажу да лакше преброде хладне и мрачне зимске месеце, попут поменутог пливања у леду, али и поред тога тешко излазе на крај са усамљеношћу.
Како би се изборили са овим проблемом, власти Лулеа покренуле су кампању за ублажавање друштвене изолације охрабрујући људе да се поздраве једни с другима.
„Заиста је добро што људи поздрављају једни друге. Људи који се сретну, а не познају се, буду мало срећнији када се јаве једно другом“, каже Понтус Викстром, 61-годишњи председник једне групе љубитеља зимског купања.
Кампања The Säg hej! (Кажи здраво!) осмишљена је да створи осећај пријатељских односа у граду подстичући људе на мале, али значајне друштвене интеракције. У аутобусима се пуштају рекламе, а у школама се одржавају радионице на ову тему.
Недавно истраживање је показало да је у Лулеу међу младима између 16 и 29 година, 45 одсто имало проблеме због усамљености. Међу старијима од 85 и више година тај постотак је знатно нижи – 39 одсто жена и 26 мушкараца.
Микел Дахлен, професор благостања и среће на Стокхолмској школи економије, каже да иако је усамљеност, посебно међу младима, глобални проблем, можда је Шведска, због мрачних, хладних зима, тога свеснија.
„Усамљеност и изолација су велики проблеми у било које доба године, скоро било где у свету, тренутно. То долази са временом у коме живимо, начином живота који водимо, где се не срећемо нужно у истој мери као некада. Ситуација се погоршава зими када смо мање напољу и ређе се дружимо“, објашњава Дахлен.
Аса Коски, која ради у Општини Лулеа, дошла је на идеју за кампању. Њена жеља је да град, који пролази кроз период брзог раста јер покушава да привуче десетине хиљада нових запослених у „зеленој“ индустрији и другим услугама, због тога не постане скуп индивидуалаца.
„Не желимо само да Лулео расте као град; желимо да буде пријатан и безбедан и пријатељски град где има културе, слободних активности, спорта“, објашњава Аса Коски.
Када их незнанци поздрављају, људи имају јачи осећај припадности и имају утисак „да их видите“, истакла је Аса и додала да истраживања показују да то утиче на здравље и често утиче на жељу да помогнемо једни другима – ако поздравите своје комшије, већа је вероватноћа да ћете им помоћи.
Већина становника Лулеа слаже се да поздрављање треба подстицати, али многи кажу и да што град постаје интернационалнији, то је друштво отвореније и више пријатељски настројено.
Ме Јанг Јим, која се у Лулео доселила из САД пре 23 године, каже да су људи у граду „углавном пријатељски расположени“, али не у почетку.
„Сви су помало резервисани, али ако питате, људи ће вам помоћи“, објашњава ова 62-годишњакиња и наводи да је то доживела као културални шок када је дошла, јер је навикла да се сви поздрављају у САД.
Током врхунца пандемије коронавируса, многи су коментарисали како социјално дистанцирање није ништа ново за Швеђане, који, како је то рекла новинарка и ауторка Лиса Бјурвалд, „воле да држе изузетно широко такозвано међуљудско одстојање. Ово правило је одавно примењено на све аспекте свакодневног шведског живота, од кретања кроз супермаркета до чекања на аутобуској станици. Чак и када пада киша“.
Према речима Сеједа Хашемија, 25-годишњег студента који живи у оближњем селу Калакс, ситуација је сада гора: „Пре ковида било је 50-50, неки људи су се поздрављали. Али након пандемије више се плашимо контакта са странцима“.
Када се људи мање поздрављају, постају „више изоловани“, мање контактирају са људима и постају подложни депресији.
„Једно 'Хеј' може некоме да измени дан“, сматра Хашеми.
Рођен у Ирану, а пореклом из Авганистана, Хашеми је у град дошао пре девет година као избеглица. „Долазим са Блиског истока где се људи поздрављају, чак је непристојно не јавити се, али овде ако се јавите странцима, они ће рећи: 'Пијан је'“, објашњава младић.
Швеђанима треба више времена да се загреју. „Треба да познају некога дуго да би постали пријатељски расположени и отворенији према тој особи“, наглашава Хашеми и додаје да му витамин Д, видео-игре, посао и учење помажу да преброди зимске месеце – као и уградња белог осветљења у дом.
Тридесеттрогодишња илустраторка Роња Мелин, која се доселила у Лулео из Сконе, места на југу Шведске, 2020. године, каже да је од детињства увек била снажан заговорник поздрављања. Кампању види као позитиван искорак.
„Живите углавном у сопственом балону. Увек је важно приметити људе“, поручује Роња.
Коментари