недеља, 02.07.2023, 10:43 -> 11:31
Извор: РТС, BBC
Шума код Кијева крила закопане британске „харикене“ којима су Совјети победили Немце на небу
Зарђали остаци осам британских ловаца „хокер харикен“ из времена Другог светског рата пронађени су закопани у шуми у Украјини. Три хиљаде „харикена“ послато је као војна помоћ Совјетском савезу у оквиру америчког Закона о зајму и најму, који је био кључан у победи Савезника над Немцима.
Стручњаци за авијацију кажу да је ово први пут да је толико „харикена“ пронађено у Украјини. „Врло ретко проналазимо овакве летелице у Украјини. Веома је важно за нашу авијациону историју јер ниједан авион из програма зајма и најма није овде раније пронађен“, наводи Олекс Штан, бивши пилот који је предводио откопавање.
„Хокер харикен“ био је радни коњ британске авијације и пресудан у Бици за Британију – ваздушној кампањи 1940. године у којој је британска краљевска авијација победила немачки „Луфтвафе“ у покушају да обезбеди небо за нацистичку инвазију на британска острва.
Иако се често истиче улога новијег и познатијег „спитфајера“, заправо су „харикени“ оборили више од половине непријатељских авиона. Током рата су коришћени на свим фронтовима.
„Харикен је био јака и лака машина за летење. Био је стабилна оружана платформа и одличан чак и за неискусне пилоте. Поуздан авион“, истиче Штан.
Закопани после рата
Укупно је око 3.000 „харикена“ послато Совјетском савезу између 1941. и 1944. године како би помогли Совјетима у борби против Трећег рајха. Већина је уништена у борбама или расклопљена за делове.
Неки од „харикена“ су намерно уништавани и закопавани после рата да СССР не би морао да их отплати.
По Закону о зајму и најму, од Совјетског савеза се захтевало да плати за било коју војну опрему која би остала читава после рата.
Тако је и ових осам „харикена“ закопано у шуми јужно од Кијева.
Закон о зајму и најму кључан у победи СССР-а над Немцима
Совјетски савез поднео је највећу жртву и херојским напорима успео да победи Немце. У томе је умногоме помогао амерички Закон о зајму и најму усвојен је 11. марта 1941. године, а у складу са њим САД су Савезницима извезле огромне количине ратног и логистичког материјала, хране и других намирница.
Помоћ Совјетском савезу износила је око 11,3 милијарди долара (180 милијарди данас). Иако је америчка ратна индустрија послала хиљаде тенкова и авиона, најважнија помоћ била је у логистичком аспекту.
Црвена армија је за снабдевање трупа била апсолутно зависна од железничке мреже, а више од 90 одсто производње железничке опреме, локомотива и вагона током рата дошло је из Закона о зајму и најму – 1.911 локомотива и 11.225 вагона.
Подједнако важним показао се огроман број америчких камиона и џипова. Стотине хиљада испоручено је Совјетском савезу током рата. „Доџ“ и „студебејкер“ (двоипотонци) били су најпоузданији камиони у рату. До 1945. године трећина логистичке моћи Црвене армије дошла је из САД.
Кључна је била и испорука великих количина телефонског кабла, алуминијума, хране у конзервама и одеће.
Осим логистике, Совјетски савез добио је 18.200 авиона, што је чинило око 30 одсто совјетске ловачке и бомардерске авијације.
Посебно важна је била испорука хране, јер је СССР у иницијалним фазама нацистичке офанзиве „Барбароса“ изгубио огромна пространства најплодније земље. Више од 40 одсто обрадиве површине било је под нацистичком окупацијом до 1942. године, а радна снага која је требало да обрађује поља била или мобилисана за рат или поробљена.
Бројни историчари истичу велику важност Закона о зајму и најму у одбрани од Немаца и да СССР без помоћи не би успео да одоли нападу Сила осовине.
Лидер Совјетског савеза Јосиф Стаљин је током Техеранске конференције 1943. године јавно истакао важност америчке помоћи: „Без америчких машина и Савезника никада не бисмо победили у рату.“
Никита Хрушчов, који је наследио Стаљина 1953. а током рата служио као војни комесар и веза између Стаљина и генерала на фронту, такође је истицао кључну улогу помоћи.
„Стаљин је више пута отворено рекао док смо непосредно разговарали да без помоћи САД не бисмо победили у рату. Да смо се борили са Немачком један на један не бисмо успели да одолимо притиску и изгубили би рат“, навео је Хрушчов.
Коментари