Дуг развод и конфликти, несагледиве последице по дете и породицу
Развод је велики изазов за родитеље, али и за децу. Деца нису у прилици да доносе одлуке, већ само могу да се прилагоде ономе што родитељи раде. На који начин и после развода омогућити деци присуство оба родитеља, подједнако учествовати у њиховом васпитању и одрастању? То су нека од питања на које одговор даје Друга међународна конференција о равноправном родитељству, која се одржава у наредна два дана у Новом Саду. Дејан Павловић, оснивач Центра равноправног родитељства, који, у сарадњи са Шведском амбасадом организује тај скуп, каже за РТС да ако висококонфликтни развод траје дуже од годину дана - онда прелази у тешку патологију породице која оставља несагледиве последице.
Дејан Павловић је у Јутарњем програму РТС-а изјавио да равноправно родитељство значи учешће оба родитеља у образовању, васпитању, одрастању и свим активностима детета.
„Након развода, посебно у висококонфликтним разводима, најчешће имамо сепарацију, одвајање једног родитеља“, каже Павловић.
Павловић каже да висококонфликтни развод подразумева сукоб родитеља у коме је дете најчешћа жртва тог поступка.
„Ако тај развод траје дуже од годину дана онда прелази у тешку патологију породице која оставља несагледиве последице. Однос друштва према деци из таквих развода није равноправан. Та деца нису препозната у систему на прави начин, имајући у виду да она немају комуникацију са другим родитељем и са свом његовом родбином“, напомиње Павловић.
У социјалној заштити, напомиње, најважније је да негујете оне позитивне снаге.
„Ако дете има снагу два родитеља и одвојите један стуб, дете почиње да посустаје и да пада. Онда настају проблеми, у школи, вртићу, околини, а онда постају видљиве промене у понашању детета. Није дете криво у свему томе, него смо ми одговорни за такво стање детета“, наводи Павловић.
Стручњаци кажу да је најједноставнији развод када је дете веома мало.
„Ја не видим да постоји неки период када је најлакше. Сваки период оставља неки свој траг. Када је дете мало, лако губи памћење на ствари које су се дешавале са родитељем са којим не живи, а када је старије лакше се наљути на неког родитеља“, каже Павловић.
Висококонфликтни развод, истиче, нема ниједну добру страну.
„Он је хронична ствар, а хронични стрес производи највеће последице. Постоји начин да се то спречи. Превенција је једна од најбољих ствари. Сва удружења из региона и из Србије залажу се за увођење равноправног родитељства које ће довести до побољшања положаја деце“, указује Павловић.
Према његовим речима, постоји податак да је у четири одсто развода постигнуто заједничко вршење родитељског права.
„Ми у закону имамо тај модел, али он има једну зачкољицу, а то је да оба родитеља морају да буду сагласна. У оном моменту када један родитељ није сагласан за то, а други јесте, тај који није сагласан доноси одлуку. Онда улазимо у компликовану ситуацију. Уместо да се аутоматски додељује заједничко вршење родитељског права, као у законима који се примењују у Европи. Тиме делите одговорност, а овако једном родитељу додељујете моћ, а злоупотреба моћи производи насиље“, истиче Павловић.
Павловић наводи да постоји решење проблема висококонфликтних развода. Шведска, каже, одавно примењује одређене моделе који су врло видљиви у заштити деце и породице.
Коментари