Псилоцибин из магичних печурака може ублажити тешку депресију

Једињење са психоделичним дејством које се налази у „магичним печуркама“ може помоћи у ублажавању тешке депресије када се комбинује са психотерапијом, према испитивању које буди наду код људи којима постојећи антидепресиви нису помогли.

Скоро трећина пацијената са тешком депресијом отишла је у брзу ремисију након једне дозе псилоцибина од 25 милиграма праћених терапијским сесијама, које су имале за циљ да помогну пацијентима да идентификују узроке и потенцијална решења за њихову депресију, наводе истраживачи.

Професор Гај Гудвин, главни медицински саветник компаније за ментално здравље Compass Pathvais, која је водила истраживење спроведено на 22 локације широм Уједињеног Краљевства, Европе и северне Америке, описао је резултате највећег клиничког испитивања псилоцибина и депресије као „изузетне“.

Резистентна дрпресија

Процењује се да 100 милиона људи широм света има депресију отпорну на постојеће лекове, дефинисану као велики депресивни поремећај који није реаговао на најмање два третмана антидепресивима. Отприлике половина погођених није у стању да обавља рутинске дневне задатке.

„Стопе одговора у овој групи са резистентном депресијом обично су између 10 и 20 одсто“, наводи Гудвин. „За три недеље смо забележили стопе ремисије од око 30 одсто ... то је веома задовољавајући исход.“

Доктор Џејмс Ракер, психијатар консултант у фондацији "Maudslei NHS", наводи да резистентна депресија представља „невероватан“ терет за пацијенте и оне око њих, са укупним трошковима за здравствени фонд Уједињеног Краљевства од 3,9 милијарди фунти годишње.

Доза од 25 милиграма дала најбоље резултате

У другој-б фази клиничког испитивања учествовало је 233 пацијента са резистентном депресијом и насумично им је дата једна капсула од један, 10 или 25 милиграма синтетичког псилоцибина названог Comp360. Пацијенти су слушали умирујућу музику и носили маску преко очију како их не би ометали спољашњи надражаји најмање шест сати док психоделик делује.

Терапеут је био присутан све време како би се осигурало да су пацијенти безбедни и добро. Волонтери су наставили са терапијским сесијама дан након узимања лека и недељу дана касније.

Резултати објављени у Nev England Journal of Medicine показују да су се фактори депресије, мерени на стандардној Монтгомери-Осберг скали депресије, побољшали одмах након третмана у сва три крака испитивања.

Најзначајнији утицај је био код оних који су узимали највећу дозу псилоцибина од 25 милиграм. Три недеље након узимања лека, 29 одсто испитанике из ове групе је било у ремисији, у поређењу са девет и осам у групи која је добила 10 милиграма. Након 12 недеља, побољшање је забележено код петине оних у групи са високим дозама, у поређењу са једним од 10 у групи са најнижим дозама.

Хаотична активност мозга нам се дешава и у сну

Псилоцибин је главни активни састојак магичних печурака. Унутар тела, он се разлаже у супстанцу звану псилоцин, која ослобађа таласе неуротрансмитера у мозгу. МРИ скенирање показује да активност мозга постаје хаотичнија под дејством псилоцина, при чему различити региони мозга комуницирају једни са другима више него обично.

„То може изгледати као лоша ствар, али није“, наглашава Рукер. „То нам се дешава сваке ноћи: када сањамо, наш мозак постаје пластичнији, мало хаотичнији и тада се формирају нове везе.“

Пацијенти који су прошли кроз клиничка испитивања описивали су да су били у стању „будног сна“ када су узимали псилоцибин, краткотрајно искуство које је нестало пре него што су се вратили кући. Чини се да је повећана повезаност у мозгу имала трајнији ефекат, који је трајао неколико недеља и потенцијално учинио мозак отворенијим за терапију.

„Када је мозак у флексибилнијем стању, то отвара оно што сматрамо терапеутским прозором могућности“, рекао је Ракер.

Дејвид Нат, професор неуропсихофармакологије на Краљевском колеџу у Лондону, који није учествовао у испитивању, рекао је да брзи ефекат псилоцибина указује на то да ремети негативне циклусе руминације код пацијената, у ствари изазивајући неку врсту „ресетовања“ мозга.

Потребна су додатна истраживања

Упркос очигледним предностима, многи пацијенти су пријавили нежељене ефекте у испитивању, а најчешће су биле главобоља, мучнина, вртоглавица и умор. Код једног пацијента се појавила јака узнемиреност па су истраживачи били принуђени да му дају седатив. Као што је уобичајено са резистентном депресијом, одређени број пацијената у различитим фазама испитивања пријављивао је да има самоубилачке мисли и жељу за самоповређивањем.

Самоубилачко понашање је примећено код три пацијента који нису реаговали на дозу од 25 милиграма псилоцибина најмање месец дана након узимања лека.

Према мишљењу професора Ната, ови случајеви су вероватно били случајни догађаји и нису били повезани са дозом псилоцибина, која би била потпуно очишћена из тела пацијента. Веће испитивање фазе три које ће истражити ефекте две дозе псилоцибина требало би да почне крајем ове године.