Нега зуба почиње још у мамином стомаку

О бебиним зубима мама треба да мисли још током трудноће, а како наводи др Николина Јаковљевић, златно правило током трудноће је ритам исхране.

„Увек се морамо држати правила три оброка и две ужине. Уколико постоје мостови када не једемо, између доручка ручка и вечере, односно, доручка и прве ужине, који трају око два сата, онда се може рећи да трудница има добру основу да има и добар имунитет“, напомиње докторка.

Тог ритма се треба придржавати и током дојења, и тако треба одгајати и дете. Уколико навикнемо децу на тај ритам, онда можемо да кажемо да смо поставили основ за добар имунитет.

Хигијена зуба

Прва хигијена зуба почиње док зубића још нема. Поједине бебе имају наслаге на језику и њима је потребно брисати језик.

„Језик се брише искључиво када је беба гладна, да не би повратила поједени садржај. А језик се брише најобичнијом газом која не мора бити ни стерилна. Натопимо је водом или физиолошким раствором и кружним покретима покушамо да што дубље захватимо дететов језик“, објашњава стоматолошкиња.

Прва четкица

Стоматолози сматрају да би бебе већ са три месеца требало да имају своју четкицу за зубе, али не да би прале зубе, већ уместо скупих глодалица, згодније је детету дати четкицу.

„Давањем четкице стичемо услов да дете раније почне да држи кашику, да боље држи оловку, а на крају крајева, боље држи и четкицу за зубе када дође време. А време је када никне први зуб“, напомиње др Јаковљевић.

Ницање зуба је болно

Ницање првих зубића болно је за бебу, али као што умемо себи да ублажимо бол, исто можемо да учинимо и за нашу бебу. Данас и фармација, и хомеопатија и медицина дају велики избор средстава, али је најбоље почети са локалним анестетиком, сматра докторка.

„Родитељи често страхују да је у питању хемија којом могу интоксиковати дете. Међутим, локални анестетик наносимо на један квадратни центиметар, а много већа хемија су влажне марамице које родитељи користе дуг временски период и наносе на велику површину коже. Гелови се не мажу често, мажу се на малу површину, а много могу да олакшају беби да буде мање нервозна, самим тим да боље спава, боље једе и има бољи имунски потенцијал“, истиче саговорница Сунчице Максимовић.

Каријес је високо инфективно заразно обољење

Каријес се сели са зуба на зуб и са човека на човека. Научна истраживања показују да 70 процената бактерија које носи мајка, носи и дете. Бактерије са мајчиних уста, ако постоји и само један покварен зуб, могу да инфицирају дете.

„Тако се и са једном млечног зуба, ако је инфициран, каријес сели на остале зубе. Сачека шесту годину и ницање сталних зуба, а пошто су млечни зуби присутни до 12. године, он има прилику да инфицира све сталне зубе. Зато, уколико не поправљамо млечне, стални ће бити инфицирани, а највећа последица је губитак простора за сталне зубе“, напомиње стоматолошкиња.

Кад никну зубићи, храна треба да се жваће

Жвакање је основ процеса варења и функција уста и зуба није само да уситне храну, већ да натопе храну пљувачком како желудачна киселина не би уништила неке минерале и витамине.

„Деца којој се дуго блендира храна имају већи проценат инфекција и то и респираторних, а не само усне дупље“, додаје докторка.

Важно је да уста буду затворена

Веома је важно да деца држе затворена уста, не само када једу, већ и када се играју и спавају, јер када су уста затворена, објашњава докторка, притисак условљава да се горња вилица развија правилно у висину, ширину и дубину.

„Када једемо, велики је прилив крви у уста и зато је важно да су уста затворена, јер је тада највећи развој горње вилице. А током целог дана мора бити већи однос затворених уста у односу на отворена, да би се цело лице и цела глава правилно развили. Добићемо лепше дете“, истиче др Јаковљевић.

Без здравих уста, нема доброг имунитета

Глодалице се не стерилишу и уколико то учинимо, вероватно ћемо их уништити. Иначе, велика и честа стерилизација доноси слабљење потенцијала имунског система.

Стоматолошкиња др Николина Јаковљевић истиче да без здравих уста нема здравих црева, а без здравих црева, апсолутно нема доброг имунитета нити здравља.

И за смех и за осмех деце, задужени су родитељи. Наравно да треба да их учимо да перу зубе, али је подједнако важно, можда и важније, да им свакога дана пронађемо разлоге за осмех. Научници су израчунали да дечји смех нама одраслима живот продужава за 12 минута дневно. Док учимо децу хигијени, научимо ми од њих да је дан без смеха непотпун.