Метаболизам исти од 20. до 60. године – гојимо се зато што једемо, а не зато што старимо

Међународни тим стручњака анализирао је бројне параметре 6.400 људи, узраста од 8 дана до 95 година из 29 земаља широм света. Утврдили су да метаболизам остаје исти током доброг дела „средњих“ година.

Врхунац достиже до прве године, а од 20. до 60. се стабилно одржава на истом нивоу.

Да би утврдили утицај старости на метаболизам, истраживачи су прилагодили факторе попут величине и тежине тела (већа тела сагоревају више калорија да би се одржавала), као и количину масног и мишићног ткива (мишићи сагоревају много више калорија од масног ткива).

„Метаболички процеси остају стабилни током нашег одраслог живота, од 20. до 60. године“, истиче вођа студије Херман Понцер, професор еволутивне атропологије на Универзитету Дјук.

Посебно занимљиво стручњацима било је то што нису запазили промену метаболизма током менопаузе, пубертета или трудноће.

„Људи често кажу: 'Када сам прешао тридесет мој метаболизам се страшно успорио.' Ми нисмо пронашли доказе за то“, каже аутор студије објављене у часопису Сајенс (Science).

Како су израчунали брзину метаболизма

Понцер и његове колеге користили су посебан тест водом. У њему, људи подвргнути тесту су пили воду у којој је део водоника и кисеоника замењен изотопима тих елемената који се могу пратити у узорцима урина.

„Израчунавајући колико водоника и кисеоника изгубимо дневно, можемо да израчунамо колико угљен-диоксида наше тело произведе. То је веома прецизно мерење колико калорија сагорите сваког дана, јер не можете да сагорите калорије без стварања угљен-диоксида“, објашњава Понцер.

Истраживачи су анализирали укупну дневну потрошњу, која укључује и калорије које сагоримо на све телесне процесе, од дисања, варења хране до размишљања и померања тела.

„Не постоји ништа фундаменталније од тога како наша тела сагоревају енергију, јер то показује колико су све наше ћелије вредне током дана обаљајући разне послове. Да бисте одговорили на то питање потребан је велики узорак и ово је први пут да смо заиста тако нешто спровели“, рекао Понцер.

Фазе мењања брзине метаболизма

Након прилагођавања параметара и узимања у обзир резултата различитих групација у узорку, стручњаци су идентификовали четири фазе.

– од рођења до прве године када се метаболизам убрзава од оног који је усаглашен са мајчиним и достиже врхунац са 50 одсто већом потрошњом у односу на одрасле јединке;

– период од прве године до 20. током којег се метаболизам постепено благо успорава и није примећено ни његово убрзавање током пубертета;

– од 20. до 60. године метаболизам остаје на истом нивоу;

– од 60. године до краја живота метаболички процеси се осетно успоравају, а до 90. године метаболизам је око 26 одсто спорији него у средњим годинама.

Епидемија гојазности

Чињеница да је ново истраживање показало да постоје веома мале разлике између потрошње калорија током младости и одрасле доби такође је важна због потенцијалног решавања епидемије гојазности.

Највећи број гојазних људи, посебно у развијеним земљама, добијају вишак килограма у одраслом добу.

Налази показују да је за епидемију гојазности крив претерани унос калорија а не, како је било уврежено мишљење, успоравање метаболизма током старења.