Половина Србије не пере зубе, више од девет одсто нема ниједан зуб

Уочи Светског дана оралног здравља, о навикама, страховима, о томе да данас постоји анестезија без игле, употреба ласера, гостујући у Јутарњем програму, стоматолог Јован Цабунац истакао је да ситуација у Србији није добра.

„Велики број грађана нема навику да контролише зубе, нажалост, велики број грађана нема устаљене навике прања зуба, само половина становништва пере зубе“, каже стоматолог.

Како истиче доктор Цабунац, статистике кажу да најчешће перу зубе девојчице у првом разреду средње школе, а најмање дечаци у седмом разреду основне школе и старија популација.

Без добре оралне хигијене и превенције нема ни здравља зуба.

„Проблем настаје јер се деца буне, нису за сарадњу, а ми нисмо доследни у томе. Често је присутан и фактор умора, то је још једна ствар која нас удаљава од саме хигијене. Веома су битни превентивни прегледи, одласци стоматологу и лечење. Неки људи не иду код зубара из страха, неки због непријатности, а неки то не желе“, нагласио је др Цабунац.

То се може променити приступом како родитеља, тако и зубара.

„Када деца дођу у ординацију, ми се играмо. Највећи проблеми настају када родитељи почну да плаше децу зубаром, можда из својих лоших искустава. На друштву је да се подигне свест о здрављу зуба. Податак да око 92 одсто становништва има каријес, или је имало неку од болести уста, то је лоше. Колико се ми трудимо, не може то без помоћи друштва и савесних грађана“, истиче доктор.

Осим каријеса, могу се јавити и озбиљније и теже последице по здравље зуба.

„Наравно, парадентопатија, као најчешћи облик пропадања зуба, а постоје и карциноми. По статистици, трећи карцином је карцином усне дупље. Болести уста су на 11. месту. Када погледамо статистике свих болести, веома су честе, све инфекције које се налазе у устима, а које иду директно у крв. Размишљање да је зуб само зуб и да га је лако заменити то није баш паметно“, каже доктор.

За настанак оваквих стања кључна је нередовна хигијена зуба, лоше навике, конзумирање велике количине шећера, алкохола, пушење и самим задржавањем бактерија у устима и шећера где се ствара кисела средина која погодује бактеријама. Тако настају инфекције, ствара се каријес или гљивице.

Стоматолошка заштита искључена је из пакета здравственог осигурања у Србији за највећи део одраслог становништва. То такође утиче на учесталост одласка код зубара.

„Чињеница је, не само у Србији, него свуда у свету да нигде немате стоматологију која је бесплатна и то је један од разлога што смо ми сматрали да су зуби безначајни, јер се некада ова услуга није наплаћивала. Мислим да за труднице, децу, пензионере треба да постоји неки основни пакет“, напомиње доктор Цабунац.

У Шведској, једној од најразвијенијих земаља, све је бесплатно док идете на редовне контроле. Када почнете да их прескачете, контролни прегледи коштају. Стоматологија је јако скупа, материјали, опрема, школовање једног стоматолога је екстремно скупо, што утиче на формирање цене услуга у стоматолошким ординацијама. 

Стоматолог Јован Цабунац саветује да зубе треба прати најмање два пута дневно, ујутру и увече. Одласци код стоматолога не треба да буду траума, јер данас постоје ласери, анестезија без игле, отисци су дигитални и све иде ка томе да пацијент има комфор.