Дигитална форензика – софтвер Турнитин против плагијата и четботова

Алати и вештачка интилигенција довели су академску заједницу у ситуацију која се до пре извесног времена није могла ни наслутити. С једне стране вештачка интелигенција даје огромне могућности, а с друге стране огроман простор за злоупотребу. 

Професор Петар Кочовић, експерт у овој области објаснио је да софтвер трнитин није нова ствар и нови производ. Он је само током прошле године подигнут на виши ниво. И раније, док нису постојали алати засновани на вештачкој интелигенцији, научна заједница је проверавала аутентичност радова због плагијата и правилног цитирања других дела.

„Програм функционише на неколико светских језика, то је и огромна база података која функционише тако што се у програм, базу, убацују текстови на одређеном језику. Ми правимо рад, па га проверавамо на плагијат, уведемо референце и програм нам каже шта је преписано“, истакао је професор.

Наводи да у академској заједници Американци за писање књига траже четири посто плагираности који је дозвољен. Када се три речи нађу заједно у низу, то се сматра плагијатом.

 Које су благодати а које злоупотребе Chat GPT-a

„Имамо могућност да питамо  програм да нам сажме у триста речи све оно што нам је  објашњавао детаљно и то је велика предност.Са друге стране злоупотреба је што студенти потуре рад професорима, али ја сваки рад пропуштам кроз софтвер, како би утврдио ниво плагираности.  Постоји и један програм који се зове Халуцинација, када  систем почне да нам даје одговоре  који немају везе са животом, софтвер халицинира и даје нетачне информације, као и референце.То настаје због тога што ти програми великих језичких модела имају доста пропуста и нису најсавршенији“, навео је професор.

Истиче да је важно да се сада преоријентишемо на креативну ноту писања радова. Својим студентима саветује да уз Chat GPT користе и креативност у писању радова и да размишљају својим главама.  

„Софтвер се бави дигиталном форензиком, када су преписани радови у питању и то је први предуслов за оцене студентских радова. Иначе, не постоји законска регулатива нигде на свету за плагијате, све се своди на проценте и изворе из којих долази плагијат“, рекао је професор Кочовић.

Истиче, да није све на студентима, већ да је потребно да и професори дају занимљиве теме студентима. Американци генерацијама студената дају исту тему, а они преписују једни од других, јер постоје теме које су интересантне и представљају тест.

„Вештачка интелигенција може да нам помогне да убрзамо многе ствари, али постоји и други део приче. Податке смо некада тражили питајући Гугл, али нам ови нови језички модели на основу референци сада избаце тражени појам. Све ово ће се усавршавати у будућности, али је чињеница да нема плагирања. Важно је да креативност, када говоримо о студентима, долази од професора“, закључио је професор Петар Кочовић.