Може ли вештачка интелигенција да нам помогне код рада критичне инфраструктуре
Да ли и колико вештачка интелигенција може да помогне у управљању ризицима и повећању отпорности на природне катастрофе и у изградњи одрживијих и отпорнијих система критичне инфраструктуре? То је била тема дводневне међународне конференције „Системи критичне инфраструктуре у ери вештачке интелигенције“ одржане у Београду.
Енергетика, транспорт, водоснабдевање, телекомуникације, безбедност, здравствена заштита, финансије чине систем критичне инфраструктуре сваке државе. Високоризична вештачка интелигенција се користи, између осталог, и за критичну инфраструктуру.
„Сигурно је да историја података, прикупљање података из разних извора, коришћење биг датe (великих и комплексних скупова података), суперкомпјутера, дигитализација у процесуирању информација може да утиче у брзини размена тих информација, не само у смислу предиктивног одржавања оног што је потенцијално изложено претњи, него и у смислу реаговања надлежних служби, служби за хитне случајеве, да се одређени догађаји, инциденти брзо ставе под контролу“, истакао је проф. др Зоран Кековић, председник Центра за анализу ризика и управљаље кризама.
Вештачка интелигенција се може користити за побољшање сигурности критичних система од сајбер напада.
„Вештачка интелигенција помаже да се предвиде неки резултати и помаже при великој уштеди ресурса најпре времена и новца. Што се тиче мана вештачке интелигенције у сфери којом се ја бавим, није се показала као способна да изврши неке сложеније задатке који још не постоје“, наводи Марко Гавриловић, инжењер за развој и истраживање вештачке интелигенције и математичар.
Поред предности које пружа дигитализација, међусобна повезаност различитих система чини их додатно рањивим.
„Онолико колико вештачка интелигенција може да помогне да рад критичне инфраструктуре буде ефикаснији, исто толико вештачка интелигенција у рукама злономерних ентитета може да допринесе да критична инфраструктура не функционише онако како нам треба“, објашњава др Мирослав Трајановић, државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
„Ми смо овде суочени са ситуацијом да право не може да прати друштвену реалност, која се континуирано мења, да је дигитални технолошки развој достигао изузетне сразмере, а да ми то нисмо у стању не само да пратимо, већ и да осмислимо и критички преиспитамо“, рекао је проф. др Младен Милошевић, декан Факултета безбедности УБ.
У припреми је Закон о вештачкој интелигенцији који би требало да се донесе следеће године.
„То је доста изазован закон зато што вештачка интелигенција допире до свих грана друштва, укључујући заштиту података о личности, али такође и заштиту интелектуалне својине, Кривични законик. Тако да ћемо видети да кроз тај закон направимо механизме на који може да се препозна злоупотреба и да се казни злоупотреба“, наглашава Стефан Баџа, саветник председнице Скупштине Србије.
Европска унија је већ донела Закон о вештачкој интелигенцији који има за циљ да заштити људска права, демократију, владавину права и одрживост животне средине од високоризичне употребе вештачке интелигенције.
Коментари