Српска гејминг индустрија јача од пандемије

Индустрија видео-игара остала је отпорна на све потешкоће које су пратиле пандемију током протекле године. Гејминг је и даље у успону. Према изву свету је забележен приход од сто седамдесет милијарди долара, 20 одсто више него раније.

Извршна директорка Српске гејминг асоцијације (СГА) Кристина Јанковић каже да је у Србији идентична ситуација – гејминг индустрија Србије приходовала је 120.000.000 евра у току 2020. године, што је такође раст од 20 одсто.

„Мобилне игре су најбрже растући сегмент глобалне гејминг индустрије и оне су прошле године порасле за чак 25 одсто. Зато не треба да нас чуди ни број тимова у Србији који се бави развојем игара за мобилне телефоне, а они чине практично више од половине наше индустрије“, објашњава Милош Ђуричанин из компаније „Нордеус“.

Објављена је 41 нова игра, премда су се држали старих жанрова. Поједине игрице су преузете и по триста милиона пута.

Према речима Кристине Јанковић, с обзиром на то колико је игара тренутно у развоју у СГА очекују да ће ове године бити објављена још 51 игра.

„'Нордеус' постоји 11 година. Наша најпопуларнија игра је игра по којој нас и познају људи у Србији а то је Топ елевен. Она тренутно има више од 250.000.000 регистрованих корисника, што значи да је у свакој земљи света неко играо Топ елевен“, истиче Милош Ђуричанин.

„'Playrix' се већ годинама бави развојем бесплатних 'кежуал' игара за мобилне телефоне, које су у протеклој години обориле све рекорде. То, наравно, значи да нисмо и нећемо мењати стил игара које развијамо“, наводи Дуња Фундук из компаније „Playrix RS”.

Снежана Ђурић из нишког „Пиксела“ каже да су они до сада објавили преко 300 игара и апликација.

„Прошле године смо објавили четири нове игре које су много већи пројекти од оних које иначе радимо. Последњи пројекти спадају у домен логичких пазли и ту нисмо приметили неку промену у понашању и интересовању корисника“, додала је Ђурићева.

Све јача гејминг индустрија Србије

Највише компанија је у Београду, Нишу и Новом Саду, али има их све више и у мањим местима.

Извршна директорка СГА Кристина Јанковић каже да се гејминг индустрија у Србији све више шири.

„Драго ми је што имамо чланове који су из Панчева, Горњег Милановца, Лесковца и мислим да је ова претходна година и њима погодовала јер су некако срушене те географске баријере“, навела је Јанковићева.

„Све активности и догађаји премештени су у онлајн формат, преко 70 догађаја прошле године организовао је само 'Нордеус хаб', а порастао је и број људи заинтересованих за гејминг индустрију. Тако је у програму за Наративни дизајн, који је 'Нордеус' организовао у сарадњи са компанијом 'Playrix', учествовало више од 330 људи из различитих делова Србије и региона“, објашњава Милош Ђуричанин из „Нордеуса“.

Нема отпуштања, само ширење

Година изазова убрзала је многе трендове, а рад од куће је постао уобичајен. Ипак, отпуштања није било.

„Напротив, око 60 одсто наших чланова проширило је тимове значајно, неки су чак и удвостручили број људи који ради код њих. Према нашим проценама, тренутно је у индустрији видео-игара Србије запослено више од 2.100 људи. Драго нам је што трећину њих чине жене и девојке и по тој статистици смо међу прве три државе у Европи“, истиче Кристина Јанковић.

Са тиме се слаже и Милош Ђуричанин који као пример наводи „Нордеус“ који је прошле године запослио 28 људи, а више од половине чине жене.

„'Playrix' у Србији послује мало мање од две године и тренутно имамо око 150 запослених. Тај број се није значајно променио од 2019“, каже Дуња Фундук.

Да је прошла година била добра потврђује и Снежана Ђурић из „Пиксела“, која наводи да та компанија послује већ девет година, тренутно има 60 запослених, а прошле године је запослено једанаесторо људи.

Јагма за програмерима и уметницима

Индустрија видео-игара се убрзано развија, посла има, а најтеже је доћи до квалитетних програмера и уметника.

„У овом тренутку активно тражимо илустраторе и аниматоре, а рекла бих да је њих и најтеже наћи. Ипак, индустрија се развија убрзано па су нам потребни квалитетни људи свих профила, спремни да се развијају са њом“, каже Дуња Фундук.

Снежана Ђурић из „Пиксела“ додаје и да постоје одређене позиције, као што је гејм дизајнер или специјалиста за монетизацију бесплатних (free-to-play) игара, које је готово немогуће наћи на нашим просторима, па су саме фирме најчешће приморане да стварају те позиције и обликују их онако како је то њима потребно.

„Упркос пандемији прошле године, на идеју иницијативе 'Дигитална Србија' а на конкурсу Министарства просвете, изабрана су два мастер програма која ће се бавити изучавањем видео-игара на Универзитету уметности у Београду и Универзитету у Крагујевцу. Оно што је специфично за ове мастер програме јесте да су настали у сарадњи факултета и неких наших најуспешнијих гејминг компанија“, истиче Милош Ђуричанин из „Нордеуса“.

Поред тога, Српска гејминг асоцијација покренула је менторски програм, у оквиру ког ће млађи програмери учити од искуснијих. Од настанка, 2019. „Нордеус хаб“ подржао је више од тридесет тимова у развоју игара.

Према истраживању, ове године 66 одсто компанија у области индустрије видео-игара планира да запосли око 350 људи различитих професија.