Да ли нас апликације шпијунирају – шта све знају о нама Фејсбук, Тик-ток и Инстаграм

Пет апликација које су у врху по прикупљању података од својих корисника су: на првом месту Фејсбук, затим следе Тик-ток, Инстаграм, потом Гугл мапе и Вотсап.

Шта прикупљају ове апликације?

Прикупљају локације на којима се налазимо и то на дневном нивоу, наше контакте, могу да прикупљају и наше разговоре, да завире у поруке и четове, али и у фотографије.

Ово не значи да то раде константно, нити да све апликације прикупљају све податке на ове начине.

За шта се користе прикупљени подаци?

Према резултатима истраживања са Принстона:

– 45 до 60 одсто за прављење огласа по вашим навикама, интересовањима;

– 25 до 40 одсто да би сте добијали персонализовани садржај на друштвеним мрежама, дакле оно што се поклапа са вашим интересовањима, страховима, дешавањима у животу.

– 15 до 25 одсто се користи за такозвани политички микро таргетинг.

Однос корисника према информацијама

Занимљиво је да више од 62 одсто корисника не проверава вести које дели даље по мрежама, а скоро 40 одсто виралног садржаја који допре до нас направљено је уз помоћ вештачке интелигенције.

Гост Београдске хронике, Денис Тул, стручњак за ИТ право, сматра да с правом можемо да кажемо да нас наши мобилни уређаји и апликације прислушкују, ма колико то звучало као теорија завере, али ми смо сами дозволили да се то дешава и сами смо одговорни шта се дешава са нашим подацима.

„Када говоримо о томе где су сви ти наши подаци отишли, ми можемо то да поделимо на поједине сајтове, апликације и уређаје. Наши уређаји прикупљају податке, касније уређаји комуницирају са апликацијама, тако да апликације и сајтови које користимо могу имати информацију и о нашем уређају, врсти система које имамо итд“, објашњава Тул.

Гугл је одличан пример јер има велики број апликација, напомиње гост Београдске хронике. Гугл има и Gmail и Јутјуб и Гугл претрагу и Гугл Мапе… а када се укључе и технички параметри локација – добијају веома широк спектар података.

Има ли разлога за бригу

Основно је да имамо довољно свести да прочитамо услове коришћења и политику приватности као документе које ће све апликације и уређаји да нам понуде, по начелу транспарентности и кооперативности, и наведу које наше податке узимају.

„Када потписујемо уговор о купопродаји непокретности, кола, студентски уговор, увек прочитамо те уговоре. Не знам зашто се није развила свест да прочитамо и када скидамо нову апликацију, услове коришћења те апликације“, напомиње стручњак за ИТ право.

Данас је једноставно немогуће бити искључен од технологије и морамо да користимо бројне апликације. Уколико бисмо прочитали услове коришћења и политику приватности, можда бисмо нашли начине да их мало сигурније користимо, додаје Тул.

„И код ChatGPT-а ми можемо да опт-aутујемо, да он учи на нашим инпутима, на нашим четовима, а не верујем да сви то урадимо. Ипак је потребна активна радња са наше стране, као корисника“, напомиње гост Београдске хронике.

Може ли ли коришћење ChatGPT-а бити злоупотребљено или уперено против нас

Пре неколико дана је Сем Алтман, директор "OpenAI"-а, произвођач ChatGPT-а, гостовао у једном подкасту и навео да је један од већих проблема који имају тај што ChatGPT нема етички кодекс.

„Значи, они нису обавезни да сачувају податке које ми њима дамо, односно четове. Када одемо код психолога, ми желимо да не изађу подаци о којима тамо причамо, као и наш разговор код адвоката. Они нису обавезани да чувају те податке, чак ће бити обавезани да их дају ако их суд позове у неком каснијем поступку“, истиче стручњак за ИТ право, и додаје да ChatGPT памти све четове, чак и обрисане.

Лажне информације ново поље злоупотреба

Све чешће се на мрежама појављују непроверене и нетачне вести које људе лако могу да доведу у заблуду, посебно јер се хране нашим страховима и проблемима и сервирају нам непроверена решења.

„У доба манипулације и у доба вештачке интелигенције где ми можемо створити јако лако везу која је уподобљена неком психолошком сликом или ономе што можемо да ишчитамо из свих тих података које смо дали лајковањем, праћењем, колико смо се дуго секунди задржали на неком видеу, они могу заиста да претпоставе на који начин да наступе према нама, да нас приволе на неко размишљање, значи да дођу до тог манипулативног момента“, објашњава Денис Тул.

Једино решење је, сматра гост Београдске хронике је да развијемо критичко мишљење, да не „кликћемо“ по интернету на све, већ да размислимо логички о неким стварима.

„Да пробамо да се информишемо из других углова, да понекад поразговарамо са неким ко је ближи некој струци или некој теми, да пробамо да поразговарамо са њима и да питамо њих за мишљење у тој области, можда добијемо кроз социјални дијалог као друштво већи ниво одбране него што можемо сами да понудимо себи“, наглашава Денис Тул, стурчњак за ИТ право, на крају гостовања у Београдској хроници.