Научници у роботе уграђују делове жабе и планирају свашта

„Ово су потпуно нови животни облици. Никада раније нису постојали на Земљи. Живи, су али се могу и програмирати", објашњава Мајкл Луин, коаутор студије и директор центра „Ален дискавери".

Ова нова „креација", дизајнирана помоћу суперкомпјутера, мања је од милиметра. Али истраживачи кажу да, како су их назвали - ксеноботи, могу да се крећу, подижу предмете, па чак и да лече.

Иначе, матичне ћелије жаба често се користе у истраживањима. Новодизајнирани ксеноботи могу се спајати у колектив по потреби. Немају нервне ћелије, направљени су од ћелија срца и коже.

Предвиђа им се рок трајања од око 10 дана, што је како научници тврде, довољно за извршавање одређеног задатка.

Научници за сада не објашњавају како ће и у којим условима моћи да буду примењивани. Оно што су имплицирали јесте да ће те „живе машине" моћи да се користе за симулирање организама у лабораторијским условима, за чишћење океана од микропластике и токсина, у лечењу неких болести или чак чишћењу крвних судова од наслага на њиховим зидовима.

„Предност узимања баш одређених ћелија жаба је у томе што на пример, ћелије срца имају могућност да се сами опуштају и опуштају. Ти природни покрети постају ксеноботски извор енергије", навели су истраживачи.

„Постоје занимљива етичка питања о моралном статусу ових ксенобота, али мислим да би стекли морални значај само ако би укључивали неуронско ткиво, које је омогућило неку врсту менталног живота, попут способности да се искуси бол", каже Томас Даглас из Центра за практичну етику на Оксфорду, преноси Гардијан.