Више леда на Јужном полу: Да ли су климатске промене лаж

Недавна студија је показала да је маса леденог покривача Антарктика у последњим годинама благо порасла. Овај налаз изазвао је талас тврдњи на друштвеним мрежама, према којима се тренд глобалног загревања преокреће.

У марту 2025. године, истраживачи са Универзитета Тонгђи у кинеској метроплоли Шангају известили су да је ледени покривач Антарктика између 2021. и 2023. године растао за отприлике 108 милијарди тона леда годишње. Ови подаци, који се фокусирају на четири глечерска базена у регионима Вилкисова земља и Земља краљице Мери, на источном делу леденог покривача, они који негирају климатске промене користе као наводни доказ да је климатска криза измишљотина.

Више таквих објава постало је вирално на платформама попут Икса. У једној, која је имала више од 270.000 прегледа, тврди се: „Поука: никада не веруј климатским узбуњивачима.“ У другој, која је имала више од 55.000 прегледа, пише: „Научници морају да зауставе превару о климатским променама.“

Тим за проверу чињеница Дојче велеа детаљније је анализирао студију.

Антарктички ледени покривач: тачни подаци погрешно протумачени

Резултати кинеске студије заснивају се на јавно доступним подацима сателита Насе Gravity Recovery and Climate Experiment, који од 2002. године мере гравитационо поље Земље и документују промене у леду и водама планете.

Подаци могу бити тачни, али интерпретације нису. На то је можда утицао графички приказ студије: растућа линија поред веома варијабилне криве са појединачним вредностима дебљине ледене масе.

„Ово је наравно плодно тло за оне који намерно желе да шире дезинформације“, каже Јоханес Фелдман, физичар са Института за последице климатских промена у Потсдаму. Фелдман истиче да климатологија може да извуче поуздане трендове само из дугорочних података – обично преко 20 до 30 година: „Две, три или чак пет година су прекратко раздобље да бисмо говорили о трајном тренду.“

Истицање краткорочних података је честа тактика оних који желе да оповргну климатске промене: „Увек постоје периоди када се раст успори, и тада се каже: ‘Глобално загревање је стало, сада је дошла фаза преокрета'“, наставља Фелдман. „Али то се никада није показало тачним.“

Варијације у природном систему, а не преокрет тренда

Студија Универзитета у Лидсу у Великој Британији показала је 2023. године како метеоролошки догађаји могу привремено утицати на количину леда и ниво мора – на пример, необично јак или слаб снег. Због тога се, према Ангелики Хумберт, глациологу са Института Алфред Вегенер (АWI) у Бремерхавену, могу очекивати варијације попут оних које су забележене између 2021. и 2023. године:

„Радимо са природним системом који је подложан варијацијама, и то није ништа необично. Једном је година са пуно снега, потом година без снега, и такве ствари се дешавају и на леденим покривачима.“

Истраживачи са Универзитета Тонгђи сами су то потврдили у посебној студији из 2023. године, у којој повезују раст леда на источном Антарктику са необично великим снежним падавинама.

„Знамо да се падавине могу повећавати у наредним годинама, због топлије атмосфере“, каже Фелдман. „То значи да ће се чешће дешавати да на ледени покривач падне више масе, али истовремено, ако се атмосфера додатно загреје, више ће и да се отопи.“

Ови феномени су добро проучени и биће предмет даљих истраживања у наредним годинама, каже климатолог. „Био је то краткотрајан пораст, али је он далеко од тога да је надокнадио губитке из последњих деценија. Дугорочни тренд који пратимо је губитак масе антарктичког леденог покривача.“