Зашто звезде Силицијумске долине облаче војне униформе

Одред 201 створен је да споји комерцијалну технологију и војну моћ у ери када вештачка интелигенција прети да постане оружје масовног надзора и контроле. Гост Јутарњег програма, војни аналитичар Александар Радић напомиње да ће технолошки лидери у ствари бити резервни састав јер Американци имају флексибилан систем пријема кадрова.

„Има много могућности да кроз разне уговоре ангажујете људе и директно као резерва оружаних снага или рецимо, преко националне гарде. То се финансира буџетом федералних јединица. Ми смо некада имали термин територијална одбрана. То је најближе нашем таквом схватању ствари“, напомиње Радић.

Тих 120 дана годишње је нешто што се очекује да изврше, међутим још увек се не знају детаљи око тога како ће бити ангажовани, мада тренутно то више звучи као медијска егзибиција нове америчке администрације, и представљено је као нешто сензационално, додаје војни аналитичар.

Стефан Јанчић, стручњак за сајбер безбедност истиче да ће њихова улога у ствари бити само у имплементацији технологија коју су користили или већ имплементирали у Силицијумској долини. С друге стране, то и њима у каријери може доста да значи у погледу развоја.

Улога вештачке интелигенције у војној индустрији

„Њихова улога као резервног састава вероватно ће више бити саветодавна – да ли неких делова или имплементације вештачке интелигенције у потпуности у свим сегментима, да ли у бирократским, да ли у операционим, да ли у тактичким или за нека дејства“, објашњава Јанчић.

Заправо, они треба да изврше имплементацију онога што се показало као добра пракса у њиховом комерцијалном свету у самој војној индустрији како би је унапредили. Јасно је да је реч о људима који ће ући у систем зато да би директно могли да износе своје мишљење војним професионалцима, напомиње Радић.

Да ли је вештачка интелигенција барут 21. века

„Ако се повуче паралела између прелаза са хладног оружја на ватрено, може се рећи, посебно после ових сукоба у Украјини и на Блиском Истоку, да се увелико види имплементација и трансформација бојног поља, попут беспилотних летелица“, истиче Стефан Јанчић.

Међутим увек се мора скренути пажња на етику и да у тој целој организацији човек мора бити у центру, јер сам систем вештачке интелигенције не би смео да буде онај који доноси коначну одлуку.

„Значи, саму одлуку да ли извршити дејство, да ли не извршити дејство, мора да донесе на крају човек, а вештачка интелигенција ће се наравно користити, на пример, у самој обради података, јер те алгоритме чини подобним за имплементацију у војне системе управо брза и тачна обрада података“, додаје гост Јутарњег програма.

Улога вештачке интелигенције у војним операцијама

Вештачка интелигенција за сада се неће питати ни за шта, наглашава Александар Радић.

„Наравно, вештачка интелигенција ће бити на самом бојишту. И то јест озбиљна тема. Ми смо сад у једној прелазној фази где је јако тешко бити добар футуриста. Траже се нова решења. Војска у будућности сад се обликује пред нашим очима. Нема још коначних решења. Треба бити неодговорно смео да би се сада пројектовало како ће то изгледати за пет или десет година“, сматра Радић.

Тренутно је човек тај који процењује какав да буде распоред снага на бојишту, чак и иза ФПВ дрона стоји човек. Решење које се сада наслућује јесте препуштање вештачкој интелигенцији идентификација објекта дејства.

„А ту се јавља проблему етике. До које тачке се иде, какве последице могу да буду“, напомиње војни аналитичар

Развој дронова и технологије у војној примени

Брзина технолошког развоја сада је значајно скратила период испитивања борбених срдстава. Радић истиче да је Украјина најбољи пример како се јако много комерцијалних средстава, електронике и дронова, који се могу наћи на Али експресу, нашло директно да бојишту.

„Значи, данас више нема простора и времена да се примена неких средстава испитује, већ се користе и комерцијална средсва у војне сврхе“, додаје Радић.

„Генерално, видимо нови тренд да паралелно са развојем вештачке интелигенције и њене имплементације у комерцијалне сврхе, видимо све веће индикације да се та технологија користи и у војној, односно у одбрамбеној индустрији“, напомиње Стефан Јанчић.

Генерално, ово може да допринесе развоју и на самом бојном пољу, али и у смислу заштите људских живота и процесуирања података на тај начин да вам да предикцију онога што може да се деси у односу на тренутну ситуацију, закључује стручњак за сајбер безбедност на крају гостовања у Јутарњем програму.