Ако изгледа превише добро да би било истинито – вероватно је вирус

После хакерског напада на информациони систем Новог Сада, готово да нема фирме у којој запослени нису добили упозорење како да безбедно рукују електронском поштом.

Потребно је обратити пажњу ако се адреса не поклапа са сајтом институције и уколико је неопходно отворити неки линк.

„И тај документ чак и ако је сумњив и отвори се, он не покрене малвер или вирус аутоматски, него поставља питање да ли сте сигурни да желите да покренете садржај макроа у том вирусу, тако да људи треба да буду опрезни када кликћу на дозволу да се тако нешто покрене и не покрећу у ворд или ексел документу оно што им није познато“, објашњава Петар Бојовић са Рачунарског факултета.

Преваранти рачунају на вашу непажњу 

Мејл који шаљу преваранти често захтева хитну реакцију. Они рачунају на то да корисник неће пажљиво прочитати садржај или ће у журби исхитрено реаговати.

„Дешавало се, и то је један од примера како су продирали у локалне самоуправе, да се пошаље неки мејл са атачментом где је као неки финансијски извештај и онда људи мислећи да су одговорни, не желе да пропусте неку важну информацију и кликну, отворе тај атачмент и на тај начин, колико год да сте ви инвестирали у неки добар секјурити систем, практично неко отвори врата кроз која продре вирус“, указује Радомир Лале Марковић.

Вирус којим је нападнут информациони систем управе Новог Сада је заправо уцењивачки софтвер који закључава податке, а потом стиже захтев за откуп. Намењен је углавном великим корпорацијама, ређе приватним корисницима.

„У процесу сурфовања на интернету, врло често долазимо до садржаја који изгледају сувише добро да бисмо пропустили, обично баш то управо и води ка неком вирусу или неком малверу, тако да треба да знате да се нападачи крећу оном психологијом да желе да вам понуде нешто што изгледа сувише добро да би било реално“, напомиње Бојовић.

Шта је најбоља одбрана 

Најбоља одбрана је редовно копирање података. Уколико до сајбер напада дође, треба се обавезно обратити полицији.

„Дешава се да чак и неке велике приватне фирме које бивају уцењене плате тај откуп а не пријаве то полицији која би спровела поступке и можда и ухватила те криминалце, а на овај начин се само финансира криминална активност која доводи до још већег усавршавања тих криминалаца“, наводи Марковић.

А сајбер криминалци се јесу усавршили. У 2019. години у свету је за 60 одсто порастао број напада на локалне самоуправе. Захтеви за откуп ишли су и до пет милиона долара. Међутим, напредују и такозвани бели хакери, који помажу онима који су заражени.

Тако се у последња 24 сата појавила информација да је пронађена рањивост вируса којим је заражен информациони систем у Новом Саду. Да би податке откључали траже да им буде плаћено само 10 радних сати.