Јaпанци роботизују и ратарство

У Јапану је у започела изградња прве фабрике поврћа у којој ће радити индустријски роботи.

Компанија „Спред“ из градића Камеока у префектури Кјото објавила је да ће следеће године отворити фабрику поврћа која ће дневно производити 30.000 главица зелене салате, а у којој ће сав рад у вези са гајењем, осим сађења, обављати аутомати и роботи.

Постројење ће имати површину од 4.400 квадратних метара и упошљавати само 25 људи, чији ће посао углавном бити паковање поврћа и надзор и одржавање опреме, док ће радње попут заливања и брања обављати роботи, а параметри попут температуре, светла и воде бити регулисани аутоматски.

Поменуто јапанско предузеће, по сопственом тврђењу, тренутно поседује највећу затворену фабрику поврћа на свету у којој се дневно произведе 21.000 главица салате. У поређењу с том фабриком, ново, роботизовано постројење ће омогућити да се преполове трошкови за људску снагу.

Оно ће обезбедити и уштеду од 30 одсто када је у питању потрошња електричне енергије, те омогућити смањење потрошње воде за чак 80 посто.

Те уштеде омогућиће стална експлоатација робота, прецизна контрола квалитета ваздуха, светла и воде, као и аутоматски систем за пречишћавање и рециклажу воде. Прецизније речено, аутомати и роботи вршиће подешавање температуре, влаге, количине угљен-диоксида у ваздуху, интензитета, дистрибуције и таласне дужине светла, као и регулацију количине, киселости и минералног састава воде.

Јапанска компанија намерава да у периоду од пет година након отварања роботизованог постројења постепено увећа производњу све до фантастичне цифре од око пола милиона главица зелене салате дневно.

Аутоматизација пољопривредне производње у Јапану могућа је захваљујући високом степену развоја домаће технологије за израду сензора и апарата за осветљење и одржавање температуре. Она је и преко потребна јер су деценије ниског наталитета и продужавања просечног животног века земљу довеле у ситуацију да је сада већ читава петина становништва старија од 65 година, што значи да је проблем недостатка радне снаге из године у годину све израженији.

То посебно важи за међу младима непопуларни пољопривредни сектор.

Ситуација је врло тешка и због тога што та далекоисточна земља и даље прима најмање стране радне снаге од свих развијених индустријских земаља, па становници рођени у иностранству чине мање од један посто њене укупне популације.

Поред демографског, у Јапану постоји и снажан економски подстицај за роботизацију пољопривреде.

Наиме, управо ове недеље на Новом Зеланду је одржана церемонија потписивања уговора о Транс-пацифичком партнерству, великом споразуму о либерализацији трговине између земаља Азијско-пацифичког региона, који ће јапанско тржиште пољопривредних производа, досада заштићено високим царинама, много више отворити за уплив јефтиних пољопривредних артикала из САД, Канаде и Аустралије, које поседују велика пространства обрадивог земљишта и захваљујући томе много ефикасније користе пољопривредну механизацију од Јапана.