Крај анонимности на дарк нету

Шта је Тор?

Тор, мрежа коју широм света користи више од два милиона људи, омогућава корисницима да анонимно претражују интернет.

Када користите прегледач Тор, подаци се преусмеравају кроз неколико сервера или такозваних „чворова“, пре него што стигну на своје одредиште. Сваки чвор зна само претходни и следећи чвор, али не и целу историју, што онемогућава утврђивање идентитета или локације корисника.

Пошто ти подаци више нису препознатљиви, тај део интернета познат је и као „darknet“ – тамна мрежа.

Прегледач не користи класичне веб-сајтове, већ такозване „онион странице“ којима може да се приступи само преко Тора.

Зашто је Тор важан?

Такав систем нарочито је важан за људе у земљама као што су Кина, Русија или Иран, где владе спроводе надзор или цензуру интернета.

Мрежа Тор омогућава људима у тим земљама да слободно комуницирају на интернету, без страха да ће их системи владиног надзора препознати. Она такође омогућава новинарима, активистима и узбуњивачима да заштите своје изворе и безбедно размењују информације.

Поред тога, прегледачи Тор могу да приступе сајтовима као што је Дојче веле (DW) из земаља где су забрањени. DW је учинио свој сајт доступним преко Тора како би корисницима омогућио да заобиђу цензуру интернета и приступе садржају DW.

Зашто полицајци мотре на Тор?

Очигледно је да ауторитарне државе желе да што потпуније контролишу интернет.

Међутим, и у демократским земљама истражитељи желе да прате шта се дистрибуира на даркнету путем мреже Тор.

То је због широког распона садржаја о оружју, дрогама и педофилији који се појављују на даркнету.

До сада је даркнет био заштићен простор за операторе као што је Тор. Међутим, недавно се сазнало да је немачка Савезна криминалистичка канцеларија 2021. године на даркнету успела да пронађе оператера платформе Boystown, која се бави педофилијом.

„Истражитељи су успели у нечему што се раније сматрало практично немогућим“, каже за Дојче веле немачки новинар Данијел Мосбрукер.

Мосбрукер, репортер немачког јавног емитера АРД, открио је ту причу са својим колегама.

Како су истражитељи успели да открију тај случај? Они су користили такозване анализе тајминга, које подразумевају бележење величине послате датотеке и праћење кроз различите чворове до IP адресе примаоца. Иако је то изузетно временски захтевно, у овом забележеном случају било је успешно.

„За то је потребна интензивна контрола релевантних делова мреже Тор, због чега анализе тајминга вероватно могу да изведу само државни агенти“, објашњава Мосбрукер.

Да ли је и даље безбедно користити Тор?

Матијас Маркс из удружења хакера у Европи "Chaos Computer Club", каже да „нема доказа да постоји ризик од ’де-анонимизације’ за обичне кориснике Тора“.

Маркс је имао приступ тајним документима који су показали како је полиција успела да разоткрије починиоца преко мреже Тор.

Према његовим налазима, успешни покушаји разоткривања идентитета корисника до сада су се односили на такозване „онион сервисе“ и месинџере који користе ту функционалност.

„Уложено је много труда, а очигледно је успешно у само неколико случајева, не начелно“, каже Маркс за DW.

Мосбрукер такође не види разлог за панику. „Тор прегледач је и даље веома сигурно средство за комуникацију.“

Оба стручњака сагласна су да државне агенције за надзор тешко могу да идентификује некога ко једноставно претражује интернет помоћу Тора. Ипак, они позивају пројекат да унапреди заштиту анонимности.

Да ли су узбуњивачи у опасности?

Чини се да је то главни проблем. Након открића Едварда Сноудена о шпијунским активностима америчке Tајне службе, многи медији поставили су дигиталне поштанске сандучиће где узбуњивачи могу безбедно и анонимно да поделе поверљиве информације – а то су обично веома велике датотеке.

„На платформама за узбуњивање обично нема много активности док неки извор не одлучи да достави податке. Ово је сценарио у којем анализе тајминга генерално функционишу боље него на другим местима“, каже Мосбрукер.

Он саветује коришћење VPN-а поред Тора, што је мрежна веза која није видљива споља.

Шта Тор каже о извештајима?

Непрофитни пројекат Тор инсистира на томе да комуникација унутар мреже остаје анонимна.

„Онион елиминише проблем надзора или манипулисања излазом, јер комуникација остаје унутар мреже Тор“, наводи се у саопштењу.

„Онион сервиси обезбеђују енкрипцију од краја до краја. То значи да је комуникација између клијента и онион сервиса шифрирана кроз све чворове. И клијент и онион сервис остају анонимни.“

Међутим, истраживачки тимови Мосбрукера и Маркса показали су да то више није апсолутно тачно.