Да ли ће држава да завирује у поруке на „Вајберу“ и „Вотсапу“

Могу ли добронамерне иницијативе за борбу против злостављања деце да буду преседан у Европској унији? То је питање које се налази у средишту жустре расправе о нацрту закона, који би могао бити усвојен током састанка министара ЕУ 10. октобра.

Закон би захтевао од платформи као што су Вотсап, Вајбер или Сигнал да, због материјала који потенцијално садржи сексуално злостављање деце, аутоматски скенирају поруке послате унутар ЕУ. То би подразумевало и да се сумњиви садржај пријављују надлежним органима.

Присталице закона тврде да је он хитно потребан због пораста садржаја везаног за злостављање деце и да је неопходан ради заштите најугроженијих чланова друштва.

Међутим, противници тврде да су мере, које називају „контрола порука“, неефикасне, склоне грешкама и да могу нарушити основно право грађана ЕУ на приватност.

„Наравно да смо као друштво сагласни по питању важности борбе против таквог садржаја“, каже Ања Леман, професорка шифровања на институту „Хасо Платнер“ у Потсдаму. „Али не постоје поуздани докази да би предложене мере биле ефикасне.“

Леман је једна од 344 истраживача из 34 земље који су потписали отворено писмо у којем упозоравају да би нови закон практично означио крај безбедне енкрипције (шифровања) и могао отворити пут ка масовном надзору.

„Чини се да се борба против таквих злочина поново користи као изговор за напад на сигурну енкрипцију онлајн комуникација“, изјавила је Леман за Дојче веле.

Уставна питања

Правни стручњаци деле забринутост коју су изразили истраживачи.

„Овај закон би представљао значајно задирање у основна права, што је неспорно међу правницима“, рекао је Андре Хауг, потпредседник Немачке савезне адвокатске коморе, кровне организације која представља око 166.000 адвоката.

Закон је био контроверзан од тренутка када је први пут представљен 2022. године. Два претходна нацрта су блокирана због забринутости у вези с приватношћу.

Иако најновија верзија, коју је саставило мађарско председништво ЕУ, доноси мање измене, „не решава основни проблем“, рекао је Хауг за Дојче веле.

Закон би и даље кршио право на заштиту комуникација и личних података, како је наведено у члану 7 и 8 Повеље о основним правима ЕУ, истакао је он.

„Ово је посебно забрињавајуће у осетљивим областима, као што су комуникације између адвоката и клијената или лекара и пацијената“, додао је Хауг.

Скенирање садржаја пре него што буде енкриптован

Предлог закона не прецизира на који начин би провајдери попут Вотсапа или Сигнала морали да скенирају садржај у својим апликацијама.

Међутим, стручњаци кажу да је једина изводљива метода такозвано „скенирање на страни корисника“.

То је процес у којем се поруке проверавају у односу на анонимну базу података материјала који садржи сексуално злостављање деце или случајева „груминга“ — покушаја потенцијалних предатора да успоставе емоционалну везу с малолетницима у циљу злостављања — пре него што буду енкриптоване.

Иако регулатива тврди да би овај приступ поштовао енкрипцију, у пракси то није случај, тврди професорка Леман, нудећи поређење с традиционалним писмима.

„Држава можда не отвара писма људима“, каже, „али ефективно гледа преко њиховог рамена док их пишу, како би видела шта у њима стоји.“

Лажне узбуне и опасност од проширења надзора

Технолошки стручњаци такође упозоравају да је технологија за скенирање помоћу вештачке интелигенције незрела и да ће резултирати великим бројем лажних узбуна.

Они упозоравају да би криминалци могли искористити систем скенирања за нападе великих размера, чиме би се поткопала сигурност уређаја.

Такође, упозоравају на могућност проширења надзора: чим се технологија успостави, могла би се проширити на праћење садржаја изван материјала о злостављању деце.

„Када једном отворимо та врата, стварамо инфраструктуру која би нас потенцијално могла увести у надзорну државу“, рекла је Лехман.

Аутократски режими, на пример, могли би користити скенирање на страни корисника како би детектовали садржај критичан према власти, додала је.

Политички окршај

Још увек није јасно да ли ће они министри унутрашњих послова ЕУ који подржавају закон обезбедити потребну већину за усвајање закона на састанку у четвртак.

Ако успеју, процес ће прећи у затворене преговоре, где ће Европски парламент, Европски савет и Европска комисија прецизирати детаље закона.

Ако противници, попут Немачке, прикупе довољно гласова да блокирају нацрт, законодавци ће се вероватно вратити изради новог предлога.

Холандија, која је претходно била неодлучна, ове недеље је најавила да неће подржати нацрт због забринутости за основна права.