Џобс 1985. о интернету, Возу, „Понгу“ и Аристотелу

Откад је 2011. године преминуо, поклоници Стива Џобса у медијима су га испратили речима хвале и описима попут визионар и компјутерски геније. Ипак, многи нису делили њихово мишљење, изражавајући скептичност према његовом стварном доприносу.

Ипак, покојног оснивача тренутно највредније компаније на свету никако не треба потцењивати, а један од најбољих увида у његово размишљање може се наћи у интервјуу Плејбоју 1985. године, који је недавно објавио сајт Longform.org.

Са више од 30.000 речи, Џобс је читаоцима познатог часописа представио много занимљивих идеја и анегдота.

На питање шта ће компјутери променити у блиској будућности, Џобс одговара да ће главни разлог људи да купе рачунар за кућу бити да се повежу на комуникациону мрежу, која ће се простирати та територији читавих држава и шире.

„Сада смо у почетној фази нечега што ће истински бити невероватан технолошки пробој. Нешто попут оног који је створило откриће телефона. Могу само да спекулишем. Не могу са сигурношћу да кажем, али једноставно знам да ће бити веома значајно“, истакао је Џобс.

Упитан да ли онда тражи од људи да инвестирају 3.000 долара и да верују у нешто неодређено, он објашњава да у будућности то неће бити случај.

„Најтежи део посла је што када вас људи питају за појединости ви не можете да им одговорите прецизно. Да је неко пре сто година питао Александра Грејама Бела шта ће бити могуће урадити са телефоном, он не би могао да му прецизно одговори како ће све телефон утицати на човечанство“, рекао је Џобс.

Према његовим речима, Бел није знао да ће људи моћи телефонима да позову и провере који се филм и када даје у биоскопима, да наруче потрепштине из продавнице или да зову рођаке на другом крају планете.

„Морате да узмете у обзир да је први јавни телеграф уведен у употребу 1844. године. Био је то неверован комуникациони пробој. Могли сте врло брзо да пошаљете поруке од Сан Франциска до Њујорка. Људи су говорили о томе да инсталирају телеграф на сваки радни сто у САД како би се повећала продуктивност. Али то никада не би пошло за руком, јер је његово коришћење изискивало да неко научи целу секвенцу чудних знакова – Морзеову азбуку, за шта је било потребно око 40 сати", објаснио је оснивач „Епла".

Срећом, како каже, Бел је 1870-их предао захтев за патент телефона, који је обављао у основи исти посао као и телеграф, али су људи већ знали да га користе.

Један од занимљивијих делова интервјуа јесте онај у ком Џобс пореди Понг, једну од првих видео-игара, са радом Аристотела.

„Када сам се вратио са путовања по Индији почео сам да размишљам шта сам научио. Између осталог и то да сам схватио да западњачка идеја рационалног размишљања није урођена људска особина. Она научена. Никада ми до тада није пало на памет то да нас неко није научио да размишљамо на одређени начин, никада не бисмо тако ни размишљали. Очигледно, један од највећих изазова образовног система је да нас научи како да размишљамо“, рекао је Џобс.

Појашњавајући своју мисао, додаје да ће компјутери, што доступнији буду постајали, све више утицати на квалитет и начин размишљања деце који имају та оруђа на располагању. Људи су се одувек користили оруђима.

„Оно што је сјајна ствар са оруђима попут књига јесте то што можете да прочитате шта је Аристотел писао. Не мора неки професор да вам објашњава. Та директна преношења мисли и идеја су кључни градивни блокови у одговору на питање како смо као друштво напредовали до данас. Међутим, проблем са књигом јесте што не можете да добијете пуно искуство и питате Аристотела нешто. Мислим да је потенцијал компјутера да некако пренесе темељне принципе искуства“, истиче Џобс.

Као пример наводи видео-игру Понг, која, како каже, користи и понаша се по основним принципима гравитације, момента импулса и сличним физичким законима, а опет свака партија је другачија од претходне – слично као и живот.

„То је најпростији пример. Оно што компјутерски програми могу да ураде јесте да искористе те темељне принципе, суштину, и да онда створе хиљаде различитих искустава базираних на перцепцији тих принципа. Шта ако бисмо могли да некако на основу његових размишљања и идеја створимо Аристотелов поглед на свет, односно његове темељне принципе на основу којих посматра свет. Онда бисте заиста могли да га питате неко питање“, навео је Џобс.

Откад су се он и Стив Вознијак разишли, спекулација о њиховом односу никада није мањкало. Али Џобс у интервјуу даје врло људски увид у њихов однос.

„Кључна ствар је та да Воз никада није био заинтересован за 'Епл' као компанију. Он је био заинтересован да направи Епл II на плочи како би могао да га носи било где а да не мора да пази да жице не пукну на путу. Постигао је то и наставио својим путем. Имао је друге идеје“, објаснио је он.

Ипак, у наставку интервјуа истиче да је са Стивом остварио везу која ће трајати цео живот.

„Када са неким радите тако блиско и заједно прођете кроз искуства кроз која смо ми прошли, онда се створи веза за цео живот. Какве год несугласице да смо имали, увек ће постојати та веза. Иако са проласком времена можда нећете бити најбољи пријатељи, постоји нешто што на неки начин превазилази чак и пријатељство. Воз сада живи свој живот. У компанији није био већ пет година. Али оно што је он урадио биће уписано у историју“, рекао је Џобс осврћући се на однос са човеком са којим је покренуо технолошку револуцију.

Читав интервју је препун разних Џобсових мисли и свакако вредан читања.