Милионче за „највећe легендe“ у земљи „и-спорта“!

У главном граду Јужне Кореје, Сеулу, 19. октобра је одржано велико такмичење у игрању видео-игре "League of Legends" у којем је победнику била намењена фантастична награда од милион долара.

Домаћи и страни љубитељи те стратешке игре, коју по процени произвођача игра око 67 милиона људи широм света, уживали су у жестокој борби тимова од по пет играча за велику новчану награду, на стадиону „Сангнам“ који је изграђен за потребе Светског првенства у фудбалу, које су 2002. заједно организовали Јужна Кореја и Јапан.

Овај турнир, преношен је на телевизији и интернету где су могли да га виде милиони гледалаца. Са 40.000 ватрених обожавалаца који су на огромним екранима постављеним у срце стадиона уживо посматрали ток виртуелних битака и лица и руке захукталих играча на бини постављеној на средини терена, турнир је надмашио сличне догађаје у САД, који обично окупљају до 20.000 гледалаца.

Турнире у игрању "Leаgue of Legends" оргaнизује произвођач те игре компанија „Рајот гејмс“ (Riot Games), која је основана у САД, али је сада у већинском власништву кинеске интернет фирме „Teнцент“.

Ове године, као и прошле када је турнир одржан у САД, трофеј и новчану награду од милион долара однео је чисто јужнокорејски тим. Овог пута то је био тим под именом „Самсунг вајт“ (Samsung White).

Играње видео-игaра као професионални спорт

Мада су се турнири у игрању видео-игара најпре појавили у САД и ту пробили просторно ограничење видео-центара и гаража, испунивши сале, сајамске хале и кошаркашке дворане, Јужна Кореја, земља са највећим степеном проширености интернета на свету и један од три светска лидера у области информативне технологије и комуникација, специфична је по томе што су у њој ти турнири у потпуности срушили физичку брану зидова и избили на отворено, окупирајући стадионе и плаже.

Највеће посета у историји неког турнира у видео-играма остварена је у јужнокорејском лучком граду Пусану, где се је 2004. године маса од око 100.000 фанова присуствовала дуелима у игрици "StarCraft".

Такође, мада се и у Америци редовно одржавају турнири у игрању игрица, у Јужној Кореји они се преносе и на телевизији а не само преко интернета, па су најбољи јужнокорејски играчи општепознати међу становништвом, док њихове тимове спонзоришу не само заинтересовани произвођачи софтвера за забаву већ и уопште највеће компаније из области електронске индустрије и телекомуникација.

У Јужној Кореји већ постоје лиге у којима се тимови такмиче у игрању одређених игрица, те слој професионалних играча који не живе само од освојених награда – већ и новца који им редовно уплаћују спонзори.

Гејминг (играње видео-игара) у Јужној Кореји више није делатност којом се баве само обожаваоци компјутера и технологије, или повучени и стидљиви људи који су склони самоћи – оно се истргло из домена супкултуре и сада је нешто што раде и поштују сви млади, па и немали број средовечних.

Та земља је посебна и по томе што се у њој и први пут на свету у финансирање и промоцију таквих турнира укључила држава. Након дубоке финансијске кризе која је уздрмала источну и југоисточну Азију крајем деведесетих, влада у Сеулу је донела одлуку да реструктурира привреду тако што ће свесрдно подржати сектор информативне технологије, укључујући ту и иновације у софтверу за видео-игре, и до максимума развити интернет инфраструктуру земље.

Када је тај технолошки напредак довео до појаве великог броја играча и колективних турнирских такмичења, држава је одлучила и да прва у свету оформи Националну асоцијацију за „и-спортове“ која је покровитељ турнира у видео-играма.

Република Кореја тако је постала колевка концепта „и-спорта“, односно „електронског спорта“, а међу играчима, фановима и спонзорима гејминг турнира у тој земљи већ се говори о томе да би играње видео-игара требало да буде укључено у породицу олимпијских спортова.

Као земља која је постигла највећу стопу коришћења широкопојасног интернета и смарт телефона, Јужна Кореја је, може се рећи, постала једна врста експерименталне лабораторије или излога у којем је могуће у реалном времену посматрати како се трансформишу професије, пословање и вредности у друштву које су у потпуности пожелеле најновије информативне технологије.

Односно, та земља, као и суседни Јапан, сада функционише као гласник који најављује како може изгледати живот у будућности у технолошки високоразвијеном, потрошачком друштву са снажним компанијама вољним да улажу, технократским владама које планирају дугорочно и великом средњом класом, која има економски безбрижан живот.