Мирјана Јоковић о Позиву: Занимљиво је играти жену са ожиљцима и тешком прошлошћу
Oдавно једна домаћа серија није привукла више пажње. „Позив“ је нови трилер од осам епизода, који ћемо гледати од ове суботе, сваког викенда у 20 сати на Првом програму. РТС-а.
Прича је динамична, пуна је преокрета, глумачка постава је сјајна, али оно о чему се много прича и привлачи много пажње, јесте то што главну улогу у Позиву игра Мирјана Јоковић. Гостујући у Београдској хроници, глумица је рекла да је од њеног претходног снимања у Србији прошло шест, седам година.
„Дуго сам у Америци и сад желим да будем поново ту више присутна. Ја долазим јако често, и никад нисам изгубила контакт са мојим градом и са Србијом, тако да у том смислу немам неки план кад треба да се вратим и зашто се вратим. Што се тиче мог посла, то зависи од тога да ли ме нешто заинтересује, заинтригира, да ли мислим да је занимљиво и са које стране и због чега, тако да оба пројекта, то је заиста била случајност, су ми била јако занимљива, јако ми су ми се допала и због тога сам некако била узбуђена да будем део пројекта који је, мислим да је битан и да нешто значи”, испричала је Мирјана Јоковић.
Додала је да нема „врсту потребе да се појављујем само ради појављивања” и да човек треба да заиста жели нешто да ради – како би се добро осећао.
Када је реч о Мирјаниној улози у Позиву, каже да су је писци Ива Митровић и Марко Поповић контактирали много пре него што је серија почела да се ради.
„Оног тренутка кад сам их упознала на зуму, ми је било јасно да смо некако истог материјала, што би се рекло, да имамо неки исти начин комуницирања, укуса, стила, да су они зато и на неки начин замислили ко би та жена могла да буде. Мени је било јако занимљиво да играм жену мојих година сад, која има једну историју и једну прошлост која је компликована и тешка и носи са собом неке ожиљке. Мислим да је било време да се од такве неке жене направи нека антихеројина или хероина”, додала је гошћа РТС-а и нагласила да поред ње у серији глуме још, између осталих, Нада Шаргин, Снежана Богдановић, Ана Франић...
Номади као гласници културе
Мирјана Јоковић је иначе предавач на Универзитету у Калифорнији, али, како каже, битно јој је да људи знају одакле долази.
„Ја никад нисам, ја желела да заборавим одакле сам. Ја никад одавде нисам отишла зато што сам имала проблем. Тако се десило. Али ја сам отишла на пар година. Желела сам да будем у Њујорку, желела сам да будем у Америци. Увек ме је то привлачило”, рекла је глумица.
„Не знам да ли је то амерички сан. Ја мислим да ми сви који путујемо, смо негде номади у души. Јер ја се сећам у време кад сам ја одлучила да одем. Неки моји пријатељи који су били ту с којима сам желела да путујем заједно. Они су рекли – Ти само иди. Мени је моја улица и мој град најважнији. Тако да ја мислим да нема ту ко је бољи или гори. Шта треба или не треба. Постоји неки зов. Ја мислим да сви ми који одемо, смо ти неки номади који смо жељни да некако проживимо живот на разним местима. И да са својим путовањима исто да смо на неки начин и гласници наше културе”, додала је.
Мирјана Јоковић за крај каже да је ангажман предавача веома испуњава.
„Ја сам јако испуњена својим послом у Лос Анђелесу и у Калифорнији, на Институту за глуму. Јако волим да предајем, студенти су ми дивни, тако да за сада немам намеру да мењам план, али видећемо, ако се овако нешто намести и да је могуће да се обе ствари у исто време ураде, наравно отворена сам за то”, закључила је глумица.
Коментари