Преминуо књижевник Милан Кундера

Милан Кундера је рођен у Брну 1929. године на Светски дан шале, а прославио се романом под насловом Шала. Политичка провокативност романа аутора ће након совјетске инвазије одвести у егзил. Двадесетак година неће моћи да се врати у домовину, пишући све време на чешком језику. Од тренутка када повратак постаје могућ, он почиње на пише на француском.

 Дипломирао је 1952. на Академији за позориште и филм у Прагу, на којој се исте године запослио и предавао светску књижевност.

У књижевности се јавио педесетих година „ангажованим“ стиховима (збирка песама Човек врт пространи – Člověk zahrada širá, 1953. и поема Последњи мај – Poslední máj, 1955) и драмама које величају комунистичке митове, да би се шездесетих одрекао ових дела и постао водећа личност круга писаца који су 1967. иницирали Прашко пролеће.

После драмског текста Власници кључева (Majitelé klíčů, 1962) и две збирке приповедака објавио је 1967. роман Шала, који му је донео светску славу.

Велики одјек је доживело његово иступање на Конгресу чехословачких писаца 1967. године. Био је истакнути сарадник, заједно са код нас добро познатим филозофом Карелом Косиком, славних прашких Литерарних новина. После гушења Прашког пролећа и окупације Чехословачке 21. августа 1968. године Кундера је у својој домовини био непостојећа личност. Само су две његове књиге – роман Шала и збирка приповедака Смешне љубави – угледале светло дана у Чехословачкој до 1970, када су биле повучене из књижара и библиотека.

Године 1975. Кундера прихвата позив француских интелектуалаца који су га подржавали да буде гостујући професор на факултету у Рену. Кундерини романи доживели су светски успех. У низу полемичких интервјуа и огледа који су доживели велики одјек у Француској и у свету, Кундера је изазовно проговорио о важним историјским и друштвеним темама. Због таквог његовог књижевног и ванкњижевног деловања, комунистичке власти у Чехословачкој му 1978. одузимају држављанство.

Пуних двадесет година, од 1970. до 1990. године, Кундера ће бити забрањен у својој домовини. Његове приповетке и романи биће у току тих двадесет година објављивани на чешком у иностранству, у Канади, у издавачкој кући Здене Саливарове Шкворецки и Јозефа Шкворецког у Торонту и у француским преводима у Паризу. Биће превођене широм света у великим тиражима.

Писац славан у читавом свету био је у исто време забрањен и прећутан у својој домовини.

У току тих дугих двадесет година Милан Кундера у Француској проналази своју нову, другу домовину. Године 1981. добија француско држављанство, али одлучно одбија етикету „дисидент“ коју му новинари настоје пришити. Свакако да је у његовом случају „културна асимилација“ била значајан део и његове књижевне поетике.

На чешком језику објавио је романе: Шала (1967), Живот је другде (1973), Опроштајни валцер (1973), Књига смеха и заборава (1978), Неподношљива лакоћа постојања (1984) и Бесмртност (1990); збирку приповедака Смешне љубави (1968) и драму Жак и његов господар (1971).

На француском језику објавиo je романе: Успоравање (1995), Идентитет (1997), Незнање (2000) и Празник безначајности (2013); као и књиге есеја: Уметност романа (1986), Изневерени тестаменти (1993), Завеса (2005) и Сусрет (2009).

Иако су његова каснија дела попут Бесмртности такође наишла на пажњу, њихов успех није био тако велики. Неки књижевни критичари су ове романе сматрали превише филозофским и есејистичким; други су хвалили аутора као пионирског моралисту, критичара западноевропске цивилизације и постмодернизма.

Издајник

Поново је социјализам сустигао писца 2008, када је изречена оптужба да је Кундера 1950. издао једног опозиционара, који је потом нестао на неколико година у радном логору. Протокол чешке тајне полиције је наводно пружио доказ.

Али да ли је Кундера заиста дао ову изјаву? Или је неко други глумио Милана Кундеру? „Потпуно сам изненађен нечим што нисам очекивао, нечим за шта нисам ни знао јуче, нечим што се није догодило“, рекао је писац чешкој новинској агенцији. У ствари, испод документа недостаје његов потпис.

Кундера је престао да јавно коментарише своју прошлост и отпутовао је у Чешку инкогнито да посети своје пријатеље. Као чин помирења, бивши чешки премијер Андреј Бабиш вратио му је чешко држављанство 2019. године.

Последњи фестивал безначајности

Кундера је 2014. године, после деценијске паузе, објавио нови роман Празник безначајности. У њему четворица мушкараца шетају Паризом, говорећи – у добро познатом духовитом и трагичном Кундерином стилу – о својим животним ограничењима. Дуго очекивана књига била је хит широм Европе, иако су критичари били подељени. Неки су хвалили роман као „ремек дело“, док су други говорили о „скученом делу старости“. Баш као и Неподношљива лакоћа постојања, бавио се неким од својих омиљених тема: сексуалношћу, филозофијом, ликовима који размишљају о иронији и безначајности живота.