Геније рехабилитован после 60 година

Једна од највећих неправди 20. века, извршена према човеку који то никако није заслужио, сада је коначно, након 61 годину, барем делимично исправљена. Британска краљица Елизабета Друга помиловала је Алана Тjуринга, једног од највећих умова новије историје.

Тjуринг је 1952. године као хомосексуалац осуђен на хемијску кастрацију.

Након серије примљених инјекција остао је импотентан, а као осуђенику забрањен му је даљи сваки даљи истраживачки и криптографски рад.

Британски министар Крис Грејлинг био је највећи поборник Тjуринговог помиловања, а након одлуке краљице рекао је да је коначно скинута мрља са имена овог великана.

„Тjуринг заслужује да се памти и препознаје због његовог огромног доприноса у рату и заоставштине у науци. Краљичин опроштај достојан је овог изузетног човека“, истакао је Грејлинг.

Велика неправда према великом човеку

Рехабилитација Тjуринга је својеврсно извињење једном од најутицајнијих научника 20. века. Његов рад послужио је као темељ модерне компјутерске науке, а његови напори у разбијању немачких енкрипција радио-телеграфских порука шифрованих на чувеној машини „Енигма“, били су толико компликовани и тајни да су детаљи о њима обелодањени тек прошле године.

Тjуринг је почетком Другог светског рата почео да ради у Британској школи за шифровање у Блечли парку. Радио је на одељењу HUT 8, које се бавило разбијањем немачке морнаричке енкрипције.

Један је, ако не и једини, заслужан за толико брзо разбијање шифара, а по мишљењу многих војних аналитичара и политичара тог времена, због његових напора рат скраћен за две године. 

После рата је радио у Националној лабораторији за физику, где је развио и конструисао "ACE", један од првих аутоматских компјутера са ускладиштеним програмом. Након тога, Тјуринг је 1948. године радио на Манчестерском универзитету, где је развио софтвер за један од првих рачунара на свету.

Напорно је радио и на проблему вештачке интелигенције, а у ту сврху је смислио и експеримент познат као Тјурингов тест.

Такође се занимао за математичку биологију, а написао је и рад о хемијској бази морфогенезе, у којем је предвидео осцилирајуће хемијске реакције, које су први пут откривене 60-их година.

Тјуринг је био хомосексуалац, када је то било незаконито и представљано као ментална болест у Енглеској. Осуђен је због везе са Арнолдом Марејом, након чега је био подргнут терапији примањем хормонских инјекција.

Као осуђенику забрањен му је био даљи истраживачки рад, што му је изузетно тешко пало. Да ситуација буде гора, због хормонске терапије претрпео је и физичке промене.

Нажалост, две године касније Тјуринг је одлучио да изврши самоубиство тако што је, наводно, појео јабуку у коју је био убризган цијанид.

Упркос чињеници да је преминуо 1954. године, многи од његових изума и концепата се и данас користе, попут Турингових тестова за установљавање вештачке интелигенције путем разговора.