Поглед са Великог зида на савремену Кину - циљ је постављен одавно, у конфучијанском принципу хармоније

Објашњавам да сам на платформу WeChat ушао пре неколико година, из радозналости и због тога што, чак и када не успете да је користите за плаћање, Европљанима у Кини то је изузетно корисна и практично једина доступна друштвена мрежа.

Симболи из прошлости могу се повезати са савременом Кином. У Кини не објашњавају баш све у савременом свету традиционалним пословицама, али се у свим деловима друштва добро служе аналогијама. То је начин размишљања и професора Џенга Чангџонг (Zheng Changzhong) са шангајског универзитета Фудан, који је и прошле године рангиран као четврти најбољи универзитет у Кини. Упознао сам га у Пекингу, на почетку студијског путовања новинара нашег региона у организацији Министарства информисања и Свекинеске алијансе новинара. Заједно смо посетили Велики кинески зид.

Изградњу заштитних бедема најпре су почеле раздвојене протокинеске државе. Градили су га готово непрестано читавих двадесет векова ради одбране уједињене, царске Кине од упада варвара са севера, који су, бројни, храбри и сурови, походима на цивилизације Кине, Рима и Персије вековима мењали историју Азије и Европе.

Минг и касније кинеске династије заокружиле су Велики зид као национални заштитни бедем. Данас је то доказ да је наша врста јединствена по томе што се усуђује да замисли чудесне пројекте и да их синхронизованим радом и оствари, мењајући и себе у том подухвату.

Обилазимо прелаз Ђујонггуан. Тај део Великог зида отворен је за туристе и најближи је Пекингу. Сада је на само сат и по вожње електричним или традиционалнијим аутомобилом. Некада је био опасно близу свакој хорди са монголских степа која би успела да са севера пробије одбрану и на коњима за свега шест сати јахања стигне до самог Цара Неба, у срцу Забрањеног града. Због тога је пролаз између два планинска гребена био важан за династију Минг и цара Џу Дија (1360-1424), који је престоницу пребацио из Нанкинга у Пекинг.

То је све познато, али политиколог Џенг, на све ово додаје још један слој значења. Зид је доказ да је стратегија Кине одувек само одбрамбена. Професор Џенг је и директор Центра за изградњу Партије и студије државног развоја и он говори о националној одбрани Кине у новој ери коју је Државни савет Кине објавио још 2019. године:

„Суочена са глобалним безбедносним изазовима… са одлукама које треба донети на раскрсници развоја човечанства, Кина чврсто верује да су хегемонија и експанзија осуђени на пропаст и да ће сигурност и напредак бити заједнички".

Напорно је и само пењање уз Велики зид, чак и за туристе жељне свега у масовним туристичким аранжманима. Степенице су прилично високе и за мало вишег Европљанина, како ли су тек градитељи просечне кинеске висине износили камење на врх гребена? Није лако ни градитељима из овог века, који само обнављају зидине, са много мање материјала.

РТС је пре неколико година приказао документарни филм о обнови која још траје дуж хиљада километара ове величанствене творевине.

После првог умора и постепеног смиривања пулса, пењање пролази у мистичној посвећености туриста сасвим различитих физиономија обучених на сличан начин, у гардеробу произведену углавном у Азији. Стење се на различитим језицима.

Повратак са девете куле, то још није сами врх једног крила прелаза Ђујонггуан, низ стрме степенице лакши је од пењања. Док се фотографишем са некадашњим и садашњим пионирима на дну бедема, поред пушкарница и топова скоро истопљених протоком времена, на појавном нивоу разумем због чега је Мао Цедунг рекао да ниси прави јунак док се не попнеш на Велики зид.

За време династије Минг контрола квалитета се постизала једноставно. У цигле за подизање кула на деловима уједињеног зида утискивало се име особе одговорне за печење и име првог надређеног неимара. То је помогло да се пронађу материјали за обнову Великог зида. Али за време изградње, ако нешто пође наопако знало се и ко је одговоран за лош квалитет опеке и зидања. Тај квалитет и поверење у онога који производи робу важни су и за нову фазу савременог развоја и целу структуру кинеског друштва. То је аналогија која стоји изнад концепта "производне снаге новог квалитета". О том иновативном приступу развоју, верујемо, слушаћемо још више овог лета, након нових упутстава Комунистичке партије Кине.

Древни Пут свиле био је још један пример како комуницира са спољним светом. Аналогија је послужила за промоцију Иницијативе Појас и пут, коју је пре једанаест година покренуо председник Си Ђинпинг. На морском Путу свиле важне су луке за транспорт терета. Нингбо Џошанг систем је годинама трећа највећа лука на свету, изузетно важна за транспорт робе воденим путем и према Европи.

Сарадња и трговина, инвестирање и изградња, део су стратегије и савремене Кине. На дуги рок, у томе нема победника и губитника, ту сви могу да раде заједно и напредују. О томе говоре и резултати српске привреде, са две велике кинеске инвестиције, у челик и у руднике бакра и злата, изграђена путна и железничка инфраструктура, низ мањих инвестиција и велика очекивања од Споразума о слободној трговини Кине и Србије.

Циљ је постављен одавно, у конфучијанском принципу хармоније. Овде професор Џенг коначно почиње да се смеје, на крају двадесетоминутног предавања, које се завршава пред Пекингом.