У Музеју фалуса у Рејкјавику величина није битна

Знате ли која животиња има најдужи оргазам, ко су моногамисти, а ко полигамисти међу сисарима, ко је склон хомосексуализму, некрофилији, групном сексу, мастурбирању, а ко групном силовању?

Све то и још много фрапантних чињеница о сексуалним навикама животињског, али и људског света, сазнаћете у Фалолошком музеју у престоници Исланда, јединственом такве врсте у свету. Далеко од пуке бизарности или порнографије, његова поставка са много отворености, научне прецизности и духа анализира необичне чињенице о размножавању сисара. 

Обилазак личи на дугу шетњу кроз рубрику Веровали или не, или, да парафразирам Вудија Алена: Све што сте хтели да знате о сексу сисара, а није вам падало на памет да питате.

Од шале, преко хобија до бизниса

„Никада ме није занимало да сакупљам поштанске марке", речи су оснивача, сада 83-годишњег историчара, наставника и преводиоца Сигурдура Хјартарсона, који је почео да скупља своју необичну збирку 1974, када је из шале од колега из школе где је био директор, добио на поклон шибу од фалуса бика.

Од давнина такви испреплетени фалуси користили су се као бичеви, нарочито међу пастирима за самоодбрану. Страх да би могли да буду избичевани нечијим пенисом понекад би био довољан да растера потенцијалне крадљивце оваца или крава.

За Сигурдура је ова шала била почетак хобија који је прерастао у мали породични бизнис. Од локалних рибара добијао би фалусе убијених китова, а када се о њему прочуло, донатора је било све више. Своју колекцију допуњавао је и путујући по свету, а онда је 1997. године, са 62 примерка, отворио Фалолошки музеј у Рејкјавику.

Становници престонице испрва су се устручавали да га посете, под претпоставком да је реч о порнографској изложби, а не оном што заиста јесте.

Како је збирка расла, и посетиоци су били бројнији. Музеј је 2004. премештен у Хусавик, престоницу посматрача китова, а 2011, када је коначно добио и први људски примерак, преузима га Сигурдуров син и враћа у Рејкјавик, где постаје једна од незаобилазних туристичких атракција. 

„Уозбиљени" музеј сада садржи више од 300 примерака пениса око стотину врста сисара, од микроскопских, до оних већих од метар и по.

Чињенице и бизарности 

Ево неких од занимљивости које овде можете сазнати. 

За фалусе китова од давнина постоји веровање да дају снагу и потентност, па су их људи јели као древну вијагру.

Најдужи пенис имају плави китови, у просеку близу два и по метра, а ејакулирају чак 20 литара сперме.

Грбави китови од свих животиња имају најсофистициранију песму, зов за парење, а склони су и групном сексу, где двојица мужјака истовремено општи са једном женком. Просечна дужина фалуса им је 165 цм.

Кит уљешура се бори за женку и победник се први пари, али иронијом судбине, најмањи мужјак, који се пари последњи, обезбеђује потомство, јер својим сношајем спере све што су "урадили" они пре њега.

Делфини се паре из задовољства, не само инстинкта. Мужјаци неких врста улазе у хомосексуалне игре да би ојачали везе унутар групе, а познато је и да мастурбирају и понекад покушавају да се паре са људима док пливају. 

И код бизона хомосексуалност је веома честа, док ирвасе секс може доћи главе, јер од силне активности током сезоне парења понекад их "стрефи срчка". 

Оргазам вепра, чији је пенис иначе спиралног облика попут опруге, може да траје и до 15 минута, са највећим бројем сперматозоида од свих животиња. 

Слонови имају фантастичну контролу покрета својих и до 150 центиметара дугих пениса, па их понекад користе и да се почешу!

Камиле, на пример, не могу да се паре без људске асистенције, у харему имају и по 50 женки, а током једног односа мужјак ејакулира четири пута.

Хавајске фоке имају бруталан обичај да изведу групно силовање, група мужјака одвоји једну женку, на коју онда сви "навале", што обично изазове и повреде.

Калифорнијске морске видре су посебно бизарне. Паре се у врло касном животном добу, а мужјаци покушавају да се паре и са другим врстама, па чак и лешевима!

Код визона парење може да траје од десет минута до четири сата, а код творова мање од минут. Куна белица се рецимо пари само ујутро или по месечини.

У мору полигамије, има и супротних примера. Гримасти вук је вероватно најоданији партнер. После раздвајања од партнерке или њене смрти, неће ни покушати да нађе нову.

О људима и вилењацима

Најдуховитија су последња одељења на изложби, посвећена хомо сапиенсу, али и измишљеним и митолошким бићима, попут тролова и вилењака. 

Опседнутост фалусима као симболом плодности код човека је опште присутна у готово свим културама, па сведочанстава о томе не мањка ни овде. Али ево шта пише о хомо сапиенсу:

"Сваштојед; често моногамиста; са веома различитим техникама удварања и већином традиционалним, али често и инвентивним техникама парења; у великој мери оспораване просечне дужине фалуса, али са извесним консензусом о 15,3 цм."

Шетајући међу експонатима ту ћете наћи све и свашта: од средњовековних лекарских савета за еректилну дисфункцију, гипсаног отиска пениса Џимија Хендрикса, до писама донатора који су завештали свој полни орган музеју, укључујући и Џону Фалкона, власника највећег икада измереног у једном документарном филму, који тврди да при  ерекцији добија вртоглавицу, због количине крви која му је за то потребна.

Колико је измерено – нећу вам рећи. Као ни то који је краљ остао упамћен у историји по енормној величини и облику свог пениса. 

Да вам не откривам баш све. 

Поставка садржи и многе предмете за личну употребу фалусног облика, од којих је већину од дрвета изрезбарио оснивач лично: телефон, лампе, термометар, минибар. Чак су и кваке у тоалетима или вафле у ресторану у облику… погађате већ. 

За успомену, у сувенирници можете да купите и мајицу са амблемом музеја и натписом: нисам донатор.

Пратила сам изразе лица посетилаца док су излазили из музеја и нисам могла да се отмем утиску. Подсетило ме је на крај оног вица о статистици тела.

„Жене су већ одавно прочитале поруку, мушкарци још мере палац!"