Исландско "не“ Бриселу – може ли модел без чланства у ЕУ бити пут и за Западни Балкан
Исланђани су на референдуму одбацили могућност наставка преговора о чланству у Европској унији, али тиме, како кажу, ипак нису окренули леђа Европи. Земља остаје део јединственог европског тржишта и Шенгена, што поново отвара питање различитих модела односа са Бриселом. Такав исход поново је покренуо и питање будућности земаља Западног Балкана, међу којима неке на чланство у Унији чекају већ две деценије
Исланђани су послали тесну али јасну поруку Бриселу: желе да остану део европског економског и политичког простора, али не сматрају да је за то неопходно и чланство у Европској унији.
Упућену резултат референдума читају као потврду специфичног исландског модела: бити веома близу Европској унији, користити велики део предности европске интеграције, али задржати политичку дистанцу и контролу над кључним националним ресурсима - пре свега рибним богатсвом.
"Економија и привреда Исланда је већим делом ослоњена и зависи од рибарства и они закони ЕУ који би требало да буду обавезујући за све па и у тој области не одговарају Исланду. То је заправо основни проблем", каже Владимир Вулетић, универзитетски професор.
"То само сведочи о томе колико се данашњи свет мења, колико се већ променио и да неке ствари које су биле назмисливе преко 10 или 15 година се данас дешавају. Није Исланд једини у тој причи, видели смо Ердоганову изјаву о приступању, додусе тамо није било референдума али поле 50 година приступања, рекли су да их то више не занима", каже Бојан Билбијa, уредник "Политике".
Исландско "не“ могло би да ојача и дебату на Западном Балкану о томе да ли је пуноправно чланство једини пут ка европској интеграцији. Посебно би занимљив могао да буде модел који подразумева приступ европском тржишту, капиталу и програмима подршке, али уз већи степен политичке самосталности.
"И те како би било корисно за Србију, али и за друге земље кандидате које долазе са Западног Балкана да могу да добију неки сличан статус, да корите све те предности чланства у еврпском економском простору, али мислим да је то у овом тренутку немогуће јер не постоји ниједан објективни разлог који би требало да спречава Србија да постане чланица ЕУ. Али то сама ЕУ не жели због својих унутрашњих проблема али и због свог односа ка југоистику Европе који они погрешно посматрају у цивилизацијском и културолошком смислу", каже Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност.
Исландски референдум могао би додатно да подстакне и расправу у земљама кандидатима, посебно тамо где дуг процес приступања већ утиче на расположење јавности. Ни Србија није изузетак, кажу упућени. После више од две деценије европских интеграција, подршка чланству више се не може узимати здраво за готово.
"Kако време одмиче и год грађана Србије расте један евроскептицизам и нисам искрено више сигуран као што сам био пре пет или десет година како би у Србији прошао референдум везан за приступање Србије ЕУ", каже Владимир Вулетић.
Реакције из Брисела за сада су уздржане. Европска комисија поручује да поштује одлуку Исланђана и да та земља остаје близак партнер Уније, док резултат референдума истовремено поново отвара питање будућности европског проширења.
