Сврљишки крај привлачи Белмужијадом, праисторијским налазиштима, али и адреналинским туризмом

Уз саму Сврљишку клисуру, код цркве, ових дана породица из Француске ужива у недовољно откривеним лепотама сврљишког краја.

„Волимо да планинаримо и ово место смо пронашли преко слика на интернету. Мирно је и још је лепше него што смо очекивали. И људи су добри и гостољубиви, а храна је изванредна“, каже Мари Антоан из Француске.

Поред Нишевачке клисуре са низовима геолошки обликованих котлова подно Старог града Сврљига, овај крај богатог је и кутурно-историјског наслеђа.

Руководилац Одсека за туризам Ненад Ранђеловић истиче да овај крај туристима има шта да понуди: „Имамо лепе рановизантијске цркве, археолошка налазишта из доба Рима, праисторијска археолошка налазишта са цивилизацијама као што су Бубањ Хум 1, Бубањ Хум 2“.

За сада је углавном реч о викенд и адреналинском туризму, па је у сеоским домаћинствима тек стотинак категорисаних лежајева.

 „Углавном дођу млађи људи, до 35 година, жељни авантуре, обилазе Сврљишку клисуру, иду на Бабин зуб, по шумама“, наводи Томиславка Ракић из етно куће у Црнољевици.

Далибор Јовановић из етно апартмана у Нишевцу каже да, од маја до октобра, када је лепо време заљубљеници у природу стижу углавном преко планинарских удружења, али и у приватној режији.

Циљ добра понуда за активне туристе 

Највише гостију у сврљишком крају ипак је у време манифестација, пре свега Белмужијаде, па је то и прилика за туристичку промоцију.

Председник Општине Сврљиг, Мирослав Марковић истиче да је жеља да се понуди активни туризам – adrenalin rush, али да има и пењалишта, шеталишта, прелепих планина познатих по лековитом биљу, печуркама.

„Све то желимо да објединимо у интересантну понуду активног туризма“, нагласио је Марковић. 

За локално становништво које живи углавном од пољопривреде и производи здраву храну, долазак туриста шанса је за додатну зараду.

„Први пут када дођу у наш крај, обиђу наше лепоте природу, пробају наше производе, понесу са собом и увек се враћају. Преко телефона добијемо више поруџбина“, каже Данијела Стојановић, произвођач меда. 

Ослањајући се на природу која овде није штедела на лепотама крајолика и љубазне и вредне домаћине, као и на туристе жељне нетакнуте природе и домаће хране, овде туризам виде као развојну шансу која би могла да донесе много новца и врати младе на село. Упоредо, требало би уредити неке прилазне путеве и побољшати интернет и сигнал за мобилну телефонију.