Пут око света за... 10 година, али без авиона и уз неколико „ситних“ препрека

Педерсен је за себе поставио три кардинална правила у намери да обиђе све земље света: да проведе најмање 24 сата у свакој држави, преживи са отприлике 20 долара дневно и да се не враћа док не испуни циљ.

После скоро десет година путовања, 24. маја је коначно дошао тај дан – Торбјорн Тор Педерсен је успешно завршио посету 203. и последњој земљи, Малдивима, и започео своје дуго очекивано путовање назад ка Данској. Било би лакше летети, наравно, али Педерсен је желео да доведе пројекат до краја и по правилима се врати у своју земљу.

„Феноменално је било вратити се кући бродом – људи могу да вас виде на хоризонту, стоје и машу док прилазим“, каже Педерсен, који је путовао као амбасадор добре воље данског Црвеног крста, за Си-Ен-Ен.

Након прославе на Малдивима, 44-годишњак се вратио у Малезију преко Шри Ланке да би се укрцао на огроман брод величине око 3,6 фудбалских терена. Пут до куће трајао је 33 дана.

„Чак и да сам сломио ногу у том тренутку, стигао бих кући. Нема више змија, дивљих паса, маларије или молби за визе – само сам морао да пазим да не упаднем у море!“, прича путник.

Емоционалан повратак кући

Око 150 људи чекало је Педерсена, 26. јула, у луци Архус, на источној обали Данске. Међу окупљенима спремним за славље, били су и његова супруга Ле (Педерсен је запросио своју девојку на врху планине Кеније 2016. године, а венчали су се 2021), отац, браћа и сестре, пријатељи, партнери на овом пројекту и многе присталице које прате његов блог, Once Upon a Saga, и његове налоге на друштвеним медијима.

„Видео сам много сузних очију откако сам се вратио – људи су јецајући прилазили да ме загрле. Такође сам добио много поклона – данско пиво, млеко, храну – и упознао сам људе који прате моје друштвене мреже из Колумбије, Аустралије, Норвешке… то је било невероватно“, прича Педерсен.

На путу до куће свог оца, имао је безброј позива, примио мноштво порука и захтева за интервјуе. Сада ужива у свим малим стварима – попут чистог и хладног данског ваздуха, јутарњег џогирања са супругом Ле и леденог данског млека у свакој прилици.

„Моја породица је заиста поносна. Препуни смо љубави. Повратак кући је нешто на шта сам се фокусирао – нешто што сам најдуже желео да остварим. Али још нисам свестан да је путовање завршено и покушавам да видим шта следи", каже Тор.

Десет година на путу

Пре него што је све почело 2013. године, Педерсен је радио у шпедицији и логистици, што се показало као непроцењиво знање приликом планирања сложене руте и прилагођавања на путу.

У ствари, није много одступио од свог првобитног плана, ако се не рачуна неколико изненађења. На пример, превидео је Екваторијалну Гвинеју, једну од најнезгоднијих земаља на свету за добијање дозволе за улазак.

После четири месеца и много неуспешних покушаја, Тор је коначно добио визу. Иако су копнене границе у то време биле затворене, могао је да пређе захваљујући случајном сусрету са странцем који је радио у Екваторијалној Гвинеји и понудио му је превоз.

Касније је Педерсен помислио да би могао да добије кинеску визу на граници са Монголијом, а затим отпутује у Пакистан. Међутим, због дугог времена обраде визе, морао је да се врати скоро 7.500 миља кроз неколико земаља да би стигао у Пакистан пре него што му је виза истекла.

А време је неумитно текло. Првобитно је очекивао да ће за четири године да дође до 203 земље (Уједињене нације признају 195 суверених држава, али је Педерсен посебно рачунао и делимично признате државе), али универзум је имао друге планове.

Током свих ових година на путу, Педерсен се суочио са вишемесечним чекањем на визе у местима као што су Сирија, Иран, Република Науру и Ангола.

Такође је прележао тежи облик маларије у Гани, преживео је интензивну четвородневну олују док је прелазио Атлантик од Исланда до Канаде, тумарао због затворених копнених граничних прелаза у зонама сукоба и морао је да одложи пловидбе због покварених бродова или исцрпљујућих бирократија.

Пандемија коронавируса највише је пореметила планове

Почетком 2020. неустрашиви путник изненада се нашао заглављен у Хонгконгу на две године, и то са само девет земаља до циља.

„Сећам се Хонгконга и све је то помало парадоксално. Било је то некако најгоре време у мом животу и најбоље време у мом животу. Велика је борба била да одлучим да ли да одустанем од пројекта на девет земаља до циља“, присећа се Педерсен.

„Морао сам да се запитам: колико ћу живота дати свему овоме? Али док сам чекао да се свет отвори, организовао сам живот у Хонгконгу и створио толико посебних веза”, каже Тор.

Остао је чврсто на земљи кувајући са пријатељима, пешачећи, помажући у Црвеном крсту, држећи мотивационе говоре и радећи у Данској поморској цркви.

Пошто је добио радну визу и стално боравиште у Хонгконгу, Педерсен је изговорио и судбоносно Да са вереницом Ле, која је била у Данској, преко америчке компаније која пружа услуге онлајн венчања.

Пар није тако замишљао свој велики дан, али та одлука је омогућила његовој супрузи Ле да посети Педерсена јер је Хонгконг у то време забрањивао улаз странцима.

„Провели смо 100 дана заједно, што је било дивно“, присећа се овај несвакидашњи путник, додајући да им је то био најдужи заједнички период откако је напустио Данску 2013. године.

„Морала је да упозна моје пријатеље и разуме мој живот“, објашњава Тор додајући да су уживали у пешачењу.

Путовање се наставља

Педерсен је 5. јануара 2022. коначно могао да напусти Хонгконг и настави своје путовање преко Пацифика. Његова прва станица била је Палау.

Шест месеци преговора са владом Палауа било је потребно да би добио дозволу да стигне у земљу контејнерским бродом. После 15 дана на мору, Педерсен је, због епидемије на острву, у карантину у хотелу провео осам од укупно 14 дана у овој држави.

Следеће је било 16-дневно путовање назад у Хонгконг, где се вратио у хотелски карантин на још две недеље. Отприлике месец дана касније, наставио је пут Аустралије, затим ка Новом Зеланду, Самои и Тонги – али не без огромног напора.

„Морао сам да молим скоро сваку владу. За улазак у Тонгу смо били у контакту са Министарством здравља, морнарицом и војском. Нико није хтео да каже Да и супротстави се премијеру јер је земља била у ванредном стању због ковида“, објашњава Педерсен.

Коначно, једне ноћи, прича путник, добио сам мејл од премијера који је једноставно рекао: „У реду је, пустите га унутра“.

Педерсен је потом отишао у Вануату, где му се Ле поново придружила како би могли да се венчају и „офлајн“. Организатор венчања позвао је све госте и особље одмаралишта, који су направили невероватне украсе од палминог лишћа и исцртали огромна срца шкољкама у песку.

„Било је једноставно прелепо – особље је било слатко и весело, и све су учинили заиста посебним“, каже Педерсен.

Последње три дестинације

Педерсен је кренуо у последњу земљу на Пацифику, Тувалу, опрезан у погледу логистике. Простирући се на девет острва и са само 11.600 људи, Тувалу је једна од најмањих и најзабаченијих држава на свету, тако да тамо може бити тешко набавити резервне делове за чамце.

„Прелепо је. Сурфовање је невероватно, небо је прелепо, а људи су били тако љубазни и услужни“, каже Тор додајући да није очекивао да ће остати два месеца.

„Бродови су се стално кварили. Један од њих имао је рупу на трупу. Покушао сам да се укрцам на други брод, али он никада није кренуо“, наводи Тор.

Напокон, Педерсен је успео да се врати на Фиџи теретним бродом. Одатле га је ново 24-дневно путовање бродом одвело до Сингапура, где му се Ле поново придружила.

Након што му се супруга вратила у Данску, Педерсен је прешао копнену границу са Малезијом и укрцао се на брод за Шри Ланку пре него што се упутио ка последњој земљи на списку – ка Малдивима.

Када је стигао у луку престонице Мале, приметио је групу људи како машу малим заставама Данске и једног његовог спонзора, компаније "Ross Energy". У групи су били и Торови пријатељи као што је норвешки рекордер Гунар Гарфорс – прва особа која је посетила сваку земљу на свету два пута, који је дошао да увелича славље.

„Када сам био на Малдивима, све је било ужурбано и нисам имао времена за размишљање. Био сам психички исцрпљен, то је био ролеркостер емоција“, каже Педерсен.

Од почетка до краја овог гигантског путовања, Педерсен је забележио неке невероватне статистике: 3.576 дана у покрету то јест у путу, користио је за транспорт 379 бродова са контејнерима, 158 возова, 351 аутобус, 219 таксија, 33 чамца и 43 рикше. Прешао је 223.000 миља, што је девет обилазака око Земље и то не укључујући дуго путовање кући.

Али не ради се о бројевима, каже Педерсен. Према његовим речима, реч је о слављењу љубазности људи и дељењу позитивног погледа на свет.

„Кренуо сам на ово путовање са мотом: ’Странац је пријатељ којег никада раније ниси срео’, а мени се изнова и изнова показало да је то истина“, објашњава Тор.

Упознао је, како каже, топле, љубазне, услужне људе широм света, од којих су му многи понудили чај, оброке, дружење, подршку у преводу или му давали упутства како да негде стигне.

„Боравио сам у домовима многих странаца током мог путовања и прошао сам кроз све земље на свету – оне са оружаним сукобима, оне где је пандемија избила – неповређен“, узвикује Педерсен.

„Или сам ја најсрећнији човек на планети или је свет много бољи него што већина људи мисли због страшних, драматичних вести на друштвеним мрежама и ТВ станицама“, наводи овај Данац.

Путовање је такође сведочанство Педерсенове истрајности. Неколико пута је био на корак од одустајања, али је одбио да то уради.

„Данас ми је неко написао да сам освојио прву, другу и трећу награду у тврдоглавости. Увек је постојало решење. Само сам понекад морао да се потрудим да дођем до њега“, смеје се Педерсен.

Његова упорност и одлучност долазе из жеље да покаже људима да могу да ураде све што им падне на памет.

„Имао сам најлуђи циљ. Ако сам ја могао то да остварим, онда ви можете да смршате или научите да свирате инструмент, научите језик, стекнете образовање, запослите се… шта год пожелите.“

Шта је следеће?

Бродом је путовао преко Индијског океана до Црвеног мора, преко Суецког канала, затим ушао у Медитеран, па уз Ламанш, преко Немачке и коначно до Данске.

„Још нисам схватио да је овај пројекат завршен. Кажу да ако желите да стекнете нову навику, морате је понављати 30 дана. Ово радим више од 3.500 дана. Дакле, ово сам ја сада“, нагласио је Педерсен.

Након што се мало одморио и стао на ноге, Педерсен је испланирао да улогу вечитог путника остави иза себе и крене у нови живот. За почетак, радује се што ће проводити више времена са својом женом и са којом планира да заснује породицу.

„Док сам путовао, постигла је толико ствари – завршила је медицину, докторирала, почела да ради у фармацеутској компанији, добила унапређење, два пута била на триатлону Ајронмен… она је супержена”, поносно каже Педерсен.

Иако креће у ново поглавље, Педерсена очекује да заврши неке започете задатке – сарађује са канадским филмским редитељем Мајком Дагласом да би завршио Немогуће путовање, документарац о овом гиганском пројекту, а планира да напише и књигу о путовању. Бавиће се и говорништвом јер га је, како истиче, ово крајње необично путовање усмерило на комуникацију са људима.

„Путовање ми је помогло да идентификујем своје предности – а интеракција са људима је једна од њих. Надам се да ћу кроз говорничке ангажмане моћи да зарадим за живот тако што ћу насмејати људе, научити их и инспирисати да никада не одустану”, поручује Педерсен.