Зелена оаза у пустињи: Како Ријад гради највећи градски парк на свету

У средишту Ријада ниче простор који пркоси суровим пустињским условима. Покренут 2019. године под покровитељством краља Салмана бин Абдулазиза, Парк краља Салмана обухвата површину од преко 16 квадратних километара. Овај зелени комплекс гради се на месту бивше ваздухопловне базе и представља један од најважнијих елемената иницијативе за озелењавање престонице. Планирано је да парк буде највећа урбана зелена површина на свету, надмашујући лондонски Хајд парк чак пет пута.

Природа и инжењеринг у служби климе

Како би се пустињско тло учинило плодним, стручњаци су развили иновативни систем заснован на интензивним истраживањима. Основу за вегетацију чини 18,4 милиона кубних метара специјалне мешавине земље која делује као сунђер. Преко овог слоја биће посађено око 1,1 милион стабала и 30 милиона биљака из 800 различитих врста. Да би се осигурала дуговечност, половина одабраних биљака припада аутохтоним врстама, док остатак чине саднице из целог света које су отпорне на високе температуре.

Водоснабдевање парка ослања се на одрживе изворе, претежно на употребу десалинизоване отпадне воде из Ријада. Мрежа водених токова провлачиће се кроз читав комплекс, стварајући природно хлађење испаравањем и формирајући јединствене микроклиматске услове. Пројекат такође предвиђа пад температуре у озелењеним деловима града, што представља директан одговор на изазове глобалних климатских промена и екстремних пустињских врућина.

Културни и архитектонски садржаји

Поред еколошког значаја, пројекат обилује импресивним архитектонским и културним објектима. У срцу парка налази се Краљевски уметнички комплекс, који се простире на преко 500 хиљада квадратних метара. Овај центар, који је дизајнирао архитекта Рикардо Бофил, обухватаће Национално позориште са 2.300 места, библиотеку са више од 250 хиљада књига и Музеј светских култура висок 110 метара. Већина зграда пажљиво је уклопљена у природну топографију терена и инспирисана салманским архитектонским принципима.

Посетиоцима ће на располагању бити и Центар за посетиоце, културни и еколошки објекат који је пројектовао Дејвид Ађаје. Са терасе овог павиљона пружаће се панорамски поглед на читав комплекс. Истовремено, љубитељи активног одмора моћи ће да користе кружну стазу дугу 7,2 километра, намењену искључиво за шетњу, вожњу бицикла и аутономна возила. Први сегменти, попут Уметничког парка, отвориће своја врата за посетиоце током 2026. године. Иако поједини извештаји упозоравају на изазове у дугорочном одржавању вегетације у сушним срединама, изградња ове оазе наставља да мења визуелни идентитет саудијске престонице.

Како пејзажна архитектура ствара зелене оазе усред пустиње

Од иновативног парка у Абу Дабију до историјских канала аргентинске Мендозе, архитекте проналазе нове начине да споје природу и екстремне климатске услове. Ови пројекти доказују како промишљен дизајн може трансформисати суве пределе у бујне просторе за одмор.

Иновације у Уједињеним Арапским Емиратима

Парк Ал Фај (Al Fay) представља први урбани простор у Уједињеним Арапским Емиратима који је посвећен биодиверзитету и оптимизацији микроклиме. Смештен на острву Рим у Абу Дабију, овај комплекс простире се на 27.500 квадратних метара некадашње пешчане површине. Дански студио за пејзажну архитектуру СЛА осмислио је овај простор користећи посебне падове терена који усмеравају хладнији јужни поветарац ка унутрашњости. Поред тога, домаће траве и жбуње стратешки су распоређени како би смањили продор пустињског песка и створили пријатно окружење за посетиоце.

Унутар овог јединственог простора налази се више од две хиљаде аутохтоних стабала и грмова пресађених из локалних расадника. Међу њима се посебно истиче национално дрво Гхаф  (Prosopis cineraria), које је савршено прилагођено суровим пустињским условима. Према подацима на званичној страници Одељења за општине и транспорт Абу Дабија, парк користи упола мање воде у односу на конвенционалне зелене површине у том региону. Овакав приступ мења устаљене парадигме о томе како парк у сушном поднебљу треба да изгледа, одбацујући велике травнате платформе у корист одрживијих решења.

Пустињске оазе у Северној и Јужној Америци

Сличан иновативни приступ примењен је и при креирању парка у центру Палм Спрингса, који нуди урбани заклон у калифорнијској пустињи Сонора. Дизајнери су инспирацију пронашли у култури аутохтоног народа Кахиља, чији су припадници сезонски мигрирали између сеновитих палминих шумарака и умереније климе у долини.

Део парка назван Палмин шумарак садржи више од 130 стабала једине калифорнијске аутохтоне палме, која пружају неопходан термални комфор током врелих летњих дана. Ове палме су пажљиво одабране због својих неправилних форми и распоређене тако да стварају дубоку хладовину за посматраче и шетаче.

На јужној хемисфери, аргентински град Мендоза представља историјски модел за одржавање зелених површина у пустињском окружењу, где просечна годишња количина падавина износи свега 220 милиметара. Град одржава око 50.000 стабала захваљујући древном систему канала познатих као асекије, које су првобитно ископали аутохтони становници региона како би преусмерили воду из планинских река.

Ови канали данас користе воду из отапања снега са Анда како би свакодневно наводњавали градско дрвеће, паркове и тргове. "Најбољи архитекта Мендозе је дрво", често је истицао Данијел Рамос Кореа, чувени аргентински архитекта из осамдесетих година прошлог века, наглашавајући значај ове јединствене урбане шуме за ублажавање екстремних врућина.