Наталијина рамонда – биљка вишеструке симоблике за српски народ

Цвет је у околини Ниша пронашао Сава Петровић, дворски лекар 1884. године. Биљка се убраја у угрожене врсте, а  расте на истоку Србије и планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе током пробоја Солунског фронта.

Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) је вишегодишња, зимзелена зељаста биљка. Није лековита. Има снажно подземно стабло.Висока око 10 центиметара, и може имати до пет цветова. Круница јој је љубичасте боје, а као плод има чахуру са великим бројем ситних семена.

Порекло имена биљке 

Ботаничар Јосиф Панчић открио да цвет рамонда постоји и расте и изван Шпаније, подручја на ком је откривена почетком 19. века. Према његовим открићима, рамонда расте и на југу Србије, па ју је стога назвао рамонда сербика.

Крајем 19. века дворски лекар Обреновића Сава Петровић приметио је цвет рамонда у околини Ниша.  Име наталијина рамонда понела је по краљици Наталији Обреновић, инспирисано њеном лепотом. Биолози кажу да је наталијина рамонда преживела ледено доба и данас насељава подручје централног Балкана.

Може се наћи у северној Грчкој, Македонији, деловима Србије. Има је и у Ботаничкој башти у Београду, а најлепша је у пролеће, када цвета.

Станиште јој је у пукотинама кречњачких стена на надморској висини од 350 до 2.150 метара, на Сувој планини, у Сићевачкој клисури. 

Наталијина рамонда се налази на списку ретких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна реткост. 

Цвет феникс

Биљка која има запањујућу способност да „васкрсава" и када је потпуно осушена. Довољна је једна кап воде да оживи. Зато је зову и „цвет феникс".

Наводно је 1928. ботаничар Павел Черњавски случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио осушени цвет наталијине рамонде и она је након тога оживела.   

Симбол победе Србије

По угледу на руску георгијевску ленту и британску булку – „попи", и наталијина рамонда носи симболику победе.  

Биљка је вишеструке симболике за српски народ с обзиром на то да се и он, попут феникса, уздигао после великих губитака и кроз сва искушења у Великом рату изашао као победник.

Ова биљка је ендемска врста са Кајмакчалана, где се одиграла једна од најважнијих битака у Првом светском рату, када је српска војска 1916. године однела важну победу.  

Од 2012. године Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава као државни празник. Главни мотив за амблем овог празника је цвет наталијине рамонде, иза које се налазе зелена и црна трака, што су боје Албанске споменице.

Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.