У ћилибару откривена богомољка стара 98 милиона година са необичним „листовима“ на трбуху

Средином периода креде, пре приближно 98 милиона година, у тропским кишним шумама на подручју данашњег Мјанмара дрвеће је лучило лепљиву смолу у коју су остајали заробљени различити организми. Међу њима се нашла и једна необична богомољка, чији је фосил милионима година остао сачуван у ћилибару.

Данас овај примерак представља најранији јасан доказ у фосилном запису да су богомољке опонашале изглед биљних листова.

Посебно је занимљиво то што трбух овог инсекта изузетно подсећа на изглед изумрле биљке Selaginella grimaldii, чији су фосилни остаци такође познати из узорака ћилибара пронађених у истом региону.

Научници су новооткривену врсту назвали Folimantis hyalinala, а резултате истраживања објавили су у научном часопису New Phytologist.

Назив рода Folimantis у дословном преводу значи „лисна богомољка“, док се назив врсте hyalinala односи на стакласту провидност њених крила.

„Иако се мимикрија, односно опонашање изгледа између инсеката и биљака, развија најмање 200 милиона година, поуздани фосилни примери мимикрије између инсеката и биљака ретки су“, наводе палеоентомолог Хонгру Јанг и његове колеге у научном раду.

Истраживачи додају: „Овакав облик мимикрије врсте F. hyalinala са биљком Selaginella до сада није забележен, а међу савременим богомољкама не постоје врсте које опонашају ову биљку.“

Необична камуфлажа настала пре појаве цветница

И данас постоје бројни примери богомољки које су се током многих генерација прилагодиле изгледу биљака на којима живе.

Један од најупечатљивијих примера је орхидејска богомољка (Hymenopus coronatus), врста из југоисточне Азије која изгледом подсећа на цвет. Њено тело има ружичасте и кремасте нијансе, а начин на који се њише подсећа на кретање цвета на ветру.

Међутим, у време када је живела Folimantis hyalinala, цветнице још нису преузеле доминантну улогу у биљном свету. Због тога се ова праисторијска богомољка током еволуције прилагодила опонашању листова.

Овакав облик камуфлаже могао је да доноси предности и у лову и у заштити од предатора. Јединке чији је изглед више подсећао на биљку на којој су живеле имале су веће шансе да се непримећене приближе плену, али и да саме избегну да постану плен других животиња.

Корист је могла да буде обострана. Биљке су такође могле да имају користи од присуства богомољки, јер су ови инсекти штитили њих од биљоједних инсеката.

Према теорији еволуције, јединке које су имале израженије особине сличне биљкама на којима су живеле имале су веће шансе да преживе и пренесу своје гене на следеће генерације.

Током дугог временског периода, такав процес могао је да доведе до изузетне сличности са листовима биљке Selaginella grimaldii.

Фосилни примерак стар 98 милиона година показује да је овакав облик биљне мимикрије био део еволуционог прилагођавања богомољки још у далекој прошлости.

Листови који су само на трбуху откривају могући ток еволуције

Ипак, код новооткривене врсте постоји једна необична особина која је посебно заинтересовала научнике. Док су многе савремене богомољке које опонашају биљке развиле особине налик листовима на различитим деловима тела, код врсте Folimantis hyalinala ове структуре налазиле су се искључиво на трбуху.

Такав распоред могао би да представља важан траг о томе како се мимикрија развијала код ових инсеката.

Истраживачи претпостављају да је опонашање биљних листова можда најпре почело управо на задњем делу тела, док су се промене на другим деловима, попут крила и грудног дела, појавиле касније током еволуције.

Научници су посебно истакли да су наставци на трбуху, налик листовима, видљиви кроз провидна крила богомољке.

Управо ова комбинација необичног облика трбуха и прозирних крила чини фосил посебно значајним за проучавање еволуције мимикрије. Према досадашњим сазнањима, F. hyalinala представља најранији познати доказ опонашања биљака код богомољки.

Ипак, ова врста није једини пример ране еволуције особина које подсећају на биљке. Сличне адаптације у фосилном запису забележене су и код појединих бубашваба (Blattodea), скакаваца (Orthoptera), штаполиких инсеката (Phasmatodea) и припадника других група инсеката.

Научници су у истраживању приказали и дијаграм који повезује појаву мимикрије листова код фосилних инсеката са ширењем различитих биљних група на Земљи. Овај приказ указује на тесну повезаност еволуционог развоја биљака и инсеката током њиховог све израженијег присуства на копну.

Еволуција богомољки и питање порекла фосила из Мјанмара

Богомољке деле заједничког претка са бубашвабама, који је живео пре приближно 274 милиона година.

Према резултатима новијих таксономских истраживања, прве јасно издвојене богомољке појавиле су се пре око 185 милиона година, током периода јуре. У то време суперконтинент Гондвана налазио се у процесу распадања.

Ова геолошка историја могла би да помогне у објашњењу зашто су богомољке данас распрострањене на различитим подручјима, зашто постоји велики број њихових врста и због чега су толико добро прилагођене специфичним животним срединама.

Током милиона година и бројних генерација, ови инсекти развијали су различите облике камуфлаже који су им омогућавали да се уклопе у своје окружење. Ипак, откриће врсте Folimantis hyalinala прати и једно важно питање које превазилази само научни значај фосила.

Рударење и трговина ћилибаром из области Качин у Мјанмару повезани су са дуготрајним политичким и друштвеним сукобима у тој земљи. Постоје забринутости да трговина ћилибаром доприноси финансирању активности које Уједињене нације осуђују као „геноцидни злочин против човечности“.

Мјанмар је 2015. године забранио извоз фосила, али су примерци фосила сачувани у ћилибару остали у правној сивој зони.

Након војног пуча 2021. године, Друштво за палеонтологију кичмењака позвало је чак на „потпуни мораторијум на објављивање свих фосилних примерака у ћилибару који потичу из извора у Мјанмару након јануара 2021. године“.

Фосил богомољке F. hyalinala набавио је колекционар Фангјуан Сја још 2015. године. Исте године поклонио га је лабораторији за еволуцију инсеката при Универзитету за педагогију Капитал у Пекингу.

Откриће ове необичне богомољке пружа редак увид у то како су инсекти развијали способност прилагођавања изгледу биљака пре готово 100 милиона година. Истовремено, оно указује на то колико су фосилни налази важни за разумевање дуготрајне еволуционе повезаности биљног и животињског света.

Истраживање је објављено у научном часопису New Phytologist.