Како екстремне врућине "ломе" темеље Лондона

Становници Лондона су овог лета почели да примећују необичне промене на својим домовима. Широм града су се изненада појавиле цик-цак пукотине на зидовима, врата су почела да се заглављују, а прозорски оквири су се деформисали. Екстремне врућине доносе бројне проблеме земљи која у основи није изграђена за њих, па се тако британско друштво поред затворених школа и искривљених шина сада суочава са кућама које дословно тону у земљу.

Лондон се заједно са другим деловима југоисточне Енглеске, налази се у епицентру проблема слегања тла, који је подстакнут неуобичајено топлим и сувим временом. Британска престоница лежи на специфичној врсти глинастог тла које се понаша као сунђер. Када је влажно, оно упија воду и бубри, док у врелим и сувим условима губи влагу и драматично се скупља.

Овај процес се назива скупљање и бубрење, а када се тло неравномерно скупи испод темеља зграде, долази до слегања терена. Дрвеће и биљке додатно компликују целокупну ситуацију. Током врелих дана, њихово корење продире дубље у потрази за влагом, често исушујући земљу испод оближњих кућа. Старији објекти су посебно осетљиви због плићих темеља, а познато је да је више од половине лондонских домова изграђено пре 1945. године.

Нова реалност за осигуравајућа друштва

Овај феномен се убрзано шири због климатских промена. Према подацима које је прикупила британска осигуравајућа кућа "Авива", предвиђа се да ће у неким деловима града чак сто одсто зграда бити суочено са могућим или вероватним ризиком од слегања тла до 2030. године. Ово укључује угледне и централне области као што су Кенсингтон, Вестминстер и сам центар Лондона.

"Слегање тла је данас један од најпогубнијих геохазарда у Великој Британији", навео је портпарол Британског геолошког завода (БГС), додајући да ће проблем постајати све озбиљнији.

Финансијски удар на власнике кућа и осигуравајућа друштва већ је изузетно озбиљан. Током 2025. године индустрија осигурања исплатила је рекордних 385 милиона евра за одштете повезане са слегањем тла, што је скок од десет одсто у поређењу са претходном годином. Просечна исплата достигла је износ од близу 25.000 евра, показују званични подаци Удружења британских осигуравача (АБИ).

"Ова година ће вероватно бити највећа до сада, јер је то друго узастопно сушно лето са вишеструким топлотним таласима", истакао је Боб Гибсон, директор компаније за грађевински и структурни консалтинг.

Људи се већ боре да обезбеде адекватно осигурање у подручјима високог ризика. Осигуравајућа друштва драстично подижу премије или у потпуности одбијају обнављање полиса за покриће слегања тла. То може навести грађане да из страха не пријављују оштећења, што би на крају довело до поништавања њиховог осигурања.

Санација захтева системска решења

Слегање тла је понекад суптилно и веома споро, али може бити изузетно штетно и изазовно за поправку. Постоје два елемента која треба узети у обзир код ризика од слегања, објашњава Брунела Балзано, предавач за структурални дизајн на Универзитету у Кардифу. То су рањивост саме зграде и ниво опасности из околине.

"Не можемо да уклонимо климатске промене", истакла је Балзанова, додајући да су инжењери зато приморани да се фокусирају на саму зграду и њену отпорност.

Интервенције могу укључивати уклањање дрвећа и дубоког растиња или постављање посебних баријера како би се корење изоловало од темеља куће. На екстремнијем и скупљем крају спектра налази се такозвано поткопавање, сложени процес који подразумева упумпавање бетона дубоко испод постојећих темеља како би се стабилизовала читава структура.

За разлику од катастрофалних поплава које носе домове или разорних шумских пожара који их претварају у пепео, слегање тла не угрожава директно људске животе. Оно се налази на граници између онога што је опасно и онога што се може занемарити на неко време. Међутим, то нипошто није само иритантна ситница.

Овај феномен озбиљно девалвира вредност имовине, отежава њену продају и изискује огромна новчана средства за поправке, представљајући још један део све већег анксиозног терета који загревање планете доноси у свакодневни живот људи широм континента.